Иран на два фронта

Три месеца пошто је Техеран због свог спорног нуклеарног програма доспео под пооштрени режим међународних санкција, у Ирану расте забринутост за будућност националне економије.

Четврта рунда казнених мера УН, усвојена под притиском Запада али и уз сагласност Русије и Кине, почиње да делује ударајући на банкарски систем и затамњујући инвестиционе и перспективе развоја.

САД су овог јуна Ирану завеле додатне санкције проширујући листу иранских банака са којима се забрањује пословање. Америчким фирмама и појединцима забрањено је пословање са онима на црној листи, посебно са иранском Револуционарном гардом која контролише важне токове иранске привреде, попут националне бродске компаније.

Санкције ЕУ такође иду даље од казнених мера УН циљајући иранску индустрију нафте и гаса.

Ирански председник Махмуд Ахмадинежад и даље о санкцијама говори као о „употребљеној марамици”, али умеренији политичари упозоравају на опасност.

Бивши председник Исламске Републике и садашњи шеф Супштине експерата, Али Акбар Хашеми Рафсанџани каже да санкције „нису шала”. Да се ради о најтежим мерама од времена исламске револуције 1979. потврђује и бивши председнички кандидат Мехди Каруби.

Иран је већ три деценије навикао да живи под санкцијама, па је питање колика је заиста реална штета по нафтом богату земљу.

Колико год парадоксално, једна од рањивих тачака је управо гориво. Због недостатка рафинеријских капацитета, Иран је приморан да увози 40 одсто потреба за бензином. Истовремено је, последње три године, сваки власник добијао 60 литара бензина по аутомобилу, по субвенционисаној цени од 10 доларских центи за литар.

Притиснута санкцијама, влада намерава да укине ове субвенције, што би могла да буде опасна одлука, имајући у виду да су протести 2007. и натерали владу на систем субвенција енергије, жита и пиринча, што земљу кошта озбиљних 100 милијарди долара годишње.

Иако би укидање субвенција могло да поспеши инфлацију, сада око 10 процената, да успори економски раст од близу два процента и да повећа незапосленост од 14 одсто, врховни вођа, ајатолах Али Хамнеи, већ је дао благослов за њихово укидање.

Девизне резерве се смањују, владине опције сужавају. Централна банка нема приступ фондовима по иностранству који су због санкција замрзнути, комерцијалне банке суочене су са 40 милијарди долара сумњивих потраживања и 60 милијарди долара ненаплаћеног владиног дуга.

Влада сада покушава да смањи домаћу потрошњу, а исто важи и за увоз.

Економске недаће изазване санкцијама имају и своју спољнополитичку димензију. Ахмадинежад тражи пријатеље по свету. Од Африке и Латинске Америке до Арапа нудећи договоре, потписујући споразуме и јачајући билатералну трговину.

У последње три године ојачане су везе са Боливијом, Венецуелом и Никарагвом. Са Алжиром се сарађује око енергетских пројеката и градње петрохемије и електрана.

Од како је турски премијер Реџеп Тајип Ердоган изјавио да је цементирање сарадње са Ираном приоритет његове владе, Техеран је добио политички важног и економски моћног савезника.

Обруч блокаде се пробија.