Iran na dva fronta

Tri meseca pošto je Teheran zbog svog spornog nuklearnog programa dospeo pod pooštreni režim međunarodnih sankcija, u Iranu raste zabrinutost za budućnost nacionalne ekonomije.

Četvrta runda kaznenih mera UN, usvojena pod pritiskom Zapada ali i uz saglasnost Rusije i Kine, počinje da deluje udarajući na bankarski sistem i zatamnjujući investicione i perspektive razvoja.

SAD su ovog juna Iranu zavele dodatne sankcije proširujući listu iranskih banaka sa kojima se zabranjuje poslovanje. Američkim firmama i pojedincima zabranjeno je poslovanje sa onima na crnoj listi, posebno sa iranskom Revolucionarnom gardom koja kontroliše važne tokove iranske privrede, poput nacionalne brodske kompanije.

Sankcije EU takođe idu dalje od kaznenih mera UN ciljajući iransku industriju nafte i gasa.

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad i dalje o sankcijama govori kao o „upotrebljenoj maramici”, ali umereniji političari upozoravaju na opasnost.

Bivši predsednik Islamske Republike i sadašnji šef Supštine eksperata, Ali Akbar Hašemi Rafsandžani kaže da sankcije „nisu šala”. Da se radi o najtežim merama od vremena islamske revolucije 1979. potvrđuje i bivši predsednički kandidat Mehdi Karubi.

Iran je već tri decenije navikao da živi pod sankcijama, pa je pitanje kolika je zaista realna šteta po naftom bogatu zemlju.

Koliko god paradoksalno, jedna od ranjivih tačaka je upravo gorivo. Zbog nedostatka rafinerijskih kapaciteta, Iran je primoran da uvozi 40 odsto potreba za benzinom. Istovremeno je, poslednje tri godine, svaki vlasnik dobijao 60 litara benzina po automobilu, po subvencionisanoj ceni od 10 dolarskih centi za litar.

Pritisnuta sankcijama, vlada namerava da ukine ove subvencije, što bi mogla da bude opasna odluka, imajući u vidu da su protesti 2007. i naterali vladu na sistem subvencija energije, žita i pirinča, što zemlju košta ozbiljnih 100 milijardi dolara godišnje.

Iako bi ukidanje subvencija moglo da pospeši inflaciju, sada oko 10 procenata, da uspori ekonomski rast od blizu dva procenta i da poveća nezaposlenost od 14 odsto, vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, već je dao blagoslov za njihovo ukidanje.

Devizne rezerve se smanjuju, vladine opcije sužavaju. Centralna banka nema pristup fondovima po inostranstvu koji su zbog sankcija zamrznuti, komercijalne banke suočene su sa 40 milijardi dolara sumnjivih potraživanja i 60 milijardi dolara nenaplaćenog vladinog duga.

Vlada sada pokušava da smanji domaću potrošnju, a isto važi i za uvoz.

Ekonomske nedaće izazvane sankcijama imaju i svoju spoljnopolitičku dimenziju. Ahmadinežad traži prijatelje po svetu. Od Afrike i Latinske Amerike do Arapa nudeći dogovore, potpisujući sporazume i jačajući bilateralnu trgovinu.

U poslednje tri godine ojačane su veze sa Bolivijom, Venecuelom i Nikaragvom. Sa Alžirom se sarađuje oko energetskih projekata i gradnje petrohemije i elektrana.

Od kako je turski premijer Redžep Tajip Erdogan izjavio da je cementiranje saradnje sa Iranom prioritet njegove vlade, Teheran je dobio politički važnog i ekonomski moćnog saveznika.

Obruč blokade se probija.