Луксуз у Рајићевој

Иако се увелико најављује скори почетак градње ексклузивног пословно-хотелског комплекса у Рајићевој улици, на културном добру од изузетног значаја, Богдан Вељковић, бивши власник једне од парцела и председник Удружења грађана за повраћај одузете имовине, настоји да спречи овај грађевински подухват. После многобројних покушаја у Урбанистичком заводу и Секретаријату за урбанизам, тек на интервенцију повереника за информације добио је на увид урбанистички пројекат, који је сачињен без сагласности Републичког завода за заштиту споменика културе. Уочивши низ правних и планских мањкавости у том документу, обратио се недавно институцијама међу којима су Мнистарство за капиталне инвестиције и Министарство за културу, захтевајући да спрече незакониту градњу и примену проблематичног урбанистичког пројекта.

Локалитет бивше тролејбуске окретнице налази се у склопу просторне културно-историјске целине Кнез Михаилове улице, која је проглашена за културно добро од изузетног значаја и у надлежности је Републичког завода за заштиту споменика културе. Према Закону о културним добрима, за све евентуалне конзерваторске и рестаураторске радове на заштићеном природном добру, као што је случај са Рајићевом улицом где су пронађени остаци римског Сингидунума, неопходно је прибавити мере техничке заштите које издаје искључиво Републички завод за заштиту споменика културе.

– Урбанистички пројекат урађен  је пре свега без решења о утврђеним мерама техничке заштите и сагласности на пројекат поменуте републичке институције. Занимљиво је да важећи план детаљне регулације за подручје Кнез Михаилове улице уопште не предвиђа израду урбанистичког пројекта. Дакле, овај документ, ако се држимо Закона о планирању и изградњи, сачињава се само ако је то детаљним планом то предвиђено. Осим тога, напуштено је и битно измењено првонаграђено конкурсно идејно решење архитекте Милана Лојанице. Према томе, настало је правно и планско замешатељство, које је тешко разрешити – објашњава архитекта Бранко Бојовић, угледни водећи урбаниста некадашњег Југословенског института за урбанизам и становање, а касније и Института за архитектуру и урбанизам Србије.

Наш саговорник указује на несагласје између детаљног плана и урбанистичког пројекта. Према првом, хотелско-пословни комплекс требало би да има шест спратова, док му је, каже Бојовић, у другом додата још једна етажа, што не може бити урађено без измене "старијег" документа. План детаљне регулације у оквиру комплекса налаже постојање пијацете (малог трга), док је тај простор у урбанистичком пројекту наткривен. Градитељи ће, упозорава Бојовић, заузети и део јавне површине, то јест део Улице цара Уроша. То су само неке од неправилности које он уочава.

На месту где би требало да буде подигнуто ново луксузно здање некада се налазио хотел, срушен за време бомбардовања 1941. године, чији власник је био управо деда Богдана Вељковића. Зато он годинама покушава да поврати земљиште и као амерички држављанин о томе редовно информише амбасаду те земље у Београду. О својој невољи обавестио је и Европски парламент у Стразбуру.

Да заиста нису решени имовински односи, потврдило је и Министарство финансија. Осим тога, Вељковић већ годинама упозорава на спорну доделу земљишта и незаконито расписан конкурс за идејно решење.

Будући да однедавно Министарство за капиталне инвестиције издаје одобрења за градњу, када је реч о културним добрима од изузетног значаја, остаје да се види које кораке ће они предузети.

Из Министарства културе су се већ огласили. Послали су дописе   надлежним градским и републичким институцијама, каже Миладин Лукић, помоћник министра, у којима захтевају преиспитивање овог случаја. Он сматра да је ово јавна ствар, па сваки документ и информација морају бити доступни широј јавности.