Видела сам себе и с трофејом

Јелени Јанковић је полуфинале на Међународном првенству САД за наук. Дошла је у центар пажње као једина међу четири најбоље која није из самог светског врха, а онда је утисак о њеном поразу надјачао све победе којима је разгрнула пут до битке за финале.У грлу јој је остала кост. Када говори о неоспорно највећем успеху у новијој историји нашег тениса, као сенка је прати то да је пропустила велику прилику да дотуче Белгијанку Жистин Енан Арден. О грешкама, којима је платила данак, каже:

– После победа над Вајдисовом, Кузњецовом и Дементјевом видела сам себе и с трофејом. Када сам на сервис белгијске тенисерке повела с 4:2 у другом сету, помислила сам да је готово. Ушла сам у беспотребну расправу са судијом кад јој време било није. Чини ми се да судије не раде свој посао ваљано откако играчи имају право да траже да се компјутерски, милиметарски прецизно на великом екрану прикаже да ли је лопта у ауту или није. Сматрала сам да сам покрадена. Ствари увек називам својим именом, не увијам их. Али, од тог момента је почела да ми пада концентрација, а ветар ме је омео да сервирам како сам хтела. Баш када се резултат ломио. Изгубила сам добијени меч, – вели 21-годишња Јанковићева која се после успеха у Њујорку помакла с 20. места на светској ранг-листи на 17. – Ни жреб ми није био наклоњен. За тријумф је неопходно девет победа, а ја сам за то морала да савладам пет тенисерки које су међу десет најбољих. Ипак, и на победе и на поразе гледам као на велику школу. Још сам млада. Калим се и свесна сам мана. Треба још много тога да поправим у игри. Морам да играм добро непрестано, а не да посустанем после два-три добра резултата. То је рецепт за продор у врх.

Јанковићева ће на следећем искушењу бити у Пекингу, од идућег понедељка, а онда се враћа у Европу. И даље нема тренера. У потрагу се, каже, дала њена агенција, али додаје да је тешко наћи правог човека за то, с којим ће да се слаже и на терену и ван њега. Њу због тога сматрају својеврсним феноменом, јер се и без стручних савета и помоћи успиње.

Можда би с тренером њени домети били већи, али, како ствари стоје, Јанковићева најбоље функционише када је сама ковач своје среће. На изузетно посећеној конференцији за новинаре на Гемаску, чији је она члан, председник Тениске асоцијације Србије Слободан Живојиновић је шаљиво приметио да тајну успеха крије њена мајка која ју је пратила и на Међународном првенству САД. А у свакој шали има збиље... 

Живојиновић, победник на "Флашинг Медоузу" у игри парова пре двадесет година, као да враћа филм у играчко доба када каже да би Јанковићева и тријумфовала само да је победила Белгијанку. Те 1986. одиграо је полуфинале за памћење на Вимблдону против најбољег тенисера света Чехословака Ивана Лендла. Поклекао је после велике борбе, а у петом сету је пропустио велику прилику да оде у финале, на мегдан Немцу Борису Бекеру, потоњем победнику – 6:2, 6:7 (5:7), 6:3, 6:7 (1:7), 6:4.