„Дани лудаје” у граду бундеве

Кикинда – Трговци ових дана ужурбано украшавају излоге. Овде, ће се међу чизмама, ешарпама, кошуљама, и књигама, ускоро наћи и јесењи плодови. Биће ту кестења, жирова, црвеног и жутог лишћа, дуња, кукуруза и, неизоставних бундева. Кикинда је бундеви посветила читаву манифестацију. Ове године, „Дани лудаје” биће уприличени од 8. до 10. октобра и очекује се велики број посетилаца из околних градова, али и држава.

– Ове године долазе нам из БиХ, Словеније, Словачке, Норвешке, Румуније, Мађарске, Београда, Новог Сада... – ређа нам директорка кикиндске Туристичке организације Маријана Иличин.

Кикинђани воле да се похвале тиме, да су изузетни домаћини. И заиста је тако. Оне које с јесени пут нанесе до ове вароши, Лале и Сосе угостиће банатским фруштуком, питама, гибаницама, пекмезом и тортама од лудаје. Међутим, ако гост пожели и да преноћи, може да се нађе у проблему! По један хотел и мотел, као и неколико ресторана и кафића у којима се могу изнајмити собе, али то није довољно.

– Протекле године забележено је 50.000 ноћења у Кикинди, а интересовање је далеко веће. Рецимо, већ месец-два пред „Дане лудаје” сви смештајни капацитети су букирани – каже нам наша саговорница додајући да се од издавања соба нико не би обогатио, али да је овакав посао солидан приход кућном буџету.

Осим тога, многи радо долазе у мирну, сеоску идилу на викенд, зато по Војводини ничу салаши. У кикиндској општини, међутим, постоји тек један. Заправо, то и није салаш, него етно-кућа:

– Почели смо 2003. године. Постепено смо проширивали капацитете и осмишљавали садржаје којима смо обогатили понуду. Данас имамо ресторан, дивно опремљене собе, радионице за израду природних сапуна, грнчарије и посластице зване китникес. Угостили смо амбасадоре, туристе из Америке, Француске, Немачке... Једино можемо да се пожалимо на недостатак подршке локалне заједнице. Али, то нас није обесхрабрило – кажу нам власници етно-куће „Ђерам” у Мокрину Зора и Драгиша Радојчић.

Да Кикинда има шта да понуди, сматра и Француз Жан-Себастијан Акс који у овом банатском граду живи три године:

– У Кикинду сам дошао због посла. Радим у овдашњој ливници „Ле Белијер”, коју држе Французи. О граду ништа нисам знао. Сећам се да сам на путу до Кикинде купио новине на једном београдском киоску и ту сам прочитао текст о кикиндском мамуту и та ме је прича изузетно заинтересовала. Касније сам сазнао и за Сувачу, млину на коњски погон. Највише ме одушевио менталитет народа, а лепоте и специфичности града сам откривам, јер они нису довољно афирмисани – каже овај Француз.

Кикинда може да се похвали и тиме што је највеће зимовалиште малих ушара на свету. Протекле године на градском тргу презимило их је 700! У мокринском атару је и резерват великих дропљи, заштићене врсте птица! Мало је познато да у Руском Селу надомак Кикинде постоји гробница потомака Чарнојевића...

– Покренућемо пројекте и израдити сајт на коме ћемо представити наш крај. А зашто то већ није урађено? Па, вероватно због свеопште ситуације у земљи, али и чињенице да је у Кикинди тек недавно основана Туристичка организација– каже нам Маријана Иличин, наглашавајући да неискоришћени потенцијали граду бундеве могу донети леп приход.

Силвија Милетин