„Dani ludaje” u gradu bundeve

Kikinda – Trgovci ovih dana užurbano ukrašavaju izloge. Ovde, će se među čizmama, ešarpama, košuljama, i knjigama, uskoro naći i jesenji plodovi. Biće tu kestenja, žirova, crvenog i žutog lišća, dunja, kukuruza i, neizostavnih bundeva. Kikinda je bundevi posvetila čitavu manifestaciju. Ove godine, „Dani ludaje” biće upriličeni od 8. do 10. oktobra i očekuje se veliki broj posetilaca iz okolnih gradova, ali i država.

– Ove godine dolaze nam iz BiH, Slovenije, Slovačke, Norveške, Rumunije, Mađarske, Beograda, Novog Sada... – ređa nam direktorka kikindske Turističke organizacije Marijana Iličin.

Kikinđani vole da se pohvale time, da su izuzetni domaćini. I zaista je tako. One koje s jeseni put nanese do ove varoši, Lale i Sose ugostiće banatskim fruštukom, pitama, gibanicama, pekmezom i tortama od ludaje. Međutim, ako gost poželi i da prenoći, može da se nađe u problemu! Po jedan hotel i motel, kao i nekoliko restorana i kafića u kojima se mogu iznajmiti sobe, ali to nije dovoljno.

– Protekle godine zabeleženo je 50.000 noćenja u Kikindi, a interesovanje je daleko veće. Recimo, već mesec-dva pred „Dane ludaje” svi smeštajni kapaciteti su bukirani – kaže nam naša sagovornica dodajući da se od izdavanja soba niko ne bi obogatio, ali da je ovakav posao solidan prihod kućnom budžetu.

Osim toga, mnogi rado dolaze u mirnu, seosku idilu na vikend, zato po Vojvodini niču salaši. U kikindskoj opštini, međutim, postoji tek jedan. Zapravo, to i nije salaš, nego etno-kuća:

– Počeli smo 2003. godine. Postepeno smo proširivali kapacitete i osmišljavali sadržaje kojima smo obogatili ponudu. Danas imamo restoran, divno opremljene sobe, radionice za izradu prirodnih sapuna, grnčarije i poslastice zvane kitnikes. Ugostili smo ambasadore, turiste iz Amerike, Francuske, Nemačke... Jedino možemo da se požalimo na nedostatak podrške lokalne zajednice. Ali, to nas nije obeshrabrilo – kažu nam vlasnici etno-kuće „Đeram” u Mokrinu Zora i Dragiša Radojčić.

Da Kikinda ima šta da ponudi, smatra i Francuz Žan-Sebastijan Aks koji u ovom banatskom gradu živi tri godine:

– U Kikindu sam došao zbog posla. Radim u ovdašnjoj livnici „Le Belijer”, koju drže Francuzi. O gradu ništa nisam znao. Sećam se da sam na putu do Kikinde kupio novine na jednom beogradskom kiosku i tu sam pročitao tekst o kikindskom mamutu i ta me je priča izuzetno zainteresovala. Kasnije sam saznao i za Suvaču, mlinu na konjski pogon. Najviše me oduševio mentalitet naroda, a lepote i specifičnosti grada sam otkrivam, jer oni nisu dovoljno afirmisani – kaže ovaj Francuz.

Kikinda može da se pohvali i time što je najveće zimovalište malih ušara na svetu. Protekle godine na gradskom trgu prezimilo ih je 700! U mokrinskom ataru je i rezervat velikih droplji, zaštićene vrste ptica! Malo je poznato da u Ruskom Selu nadomak Kikinde postoji grobnica potomaka Čarnojevića...

– Pokrenućemo projekte i izraditi sajt na kome ćemo predstaviti naš kraj. A zašto to već nije urađeno? Pa, verovatno zbog sveopšte situacije u zemlji, ali i činjenice da je u Kikindi tek nedavno osnovana Turistička organizacija– kaže nam Marijana Iličin, naglašavajući da neiskorišćeni potencijali gradu bundeve mogu doneti lep prihod.

Silvija Miletin