Десет година историје

Прошло је десет година од 5. октобра двехиљадите – добар повод за медије да се врате том историјском датуму с двојаким занимањем. С једне стране, да подсете на турбулентна збивања у Србији на самом крају прошлог века. С друге, да утврде колико је деценија после петооктобарских промена заиста изменила Србију.

За увек корисно враћање на минуле догађаје (јер се детаљи ближе прошлости овде и радо потискују и лако заборављају) заслужна је овог пута највише Телевизија Пинк приказивањем документарне серије Ненада Стефановића и Игора Микље из 2001. године. Помало претенциозно назван „Последња револуција у Европи”, овај низ полусатних емисија (у продукцији „Димедиа груп”) доноси још свежа и сасвим изворна сведочења о данима између председничких избора одржаних 24. септембра и повлачења Слободана Милошевића под притиском бранилаца изборних резултата.

Гледање овог темељито припремљеног, аутентичним сликама богатог телевизијског прегледа, у коме своја сећања, верзије и тумачења саопштавају кључни учесници, тешко је прецизно именовати оно што највише одговара појму „5. октобар”. С обзиром на обиље појединости о делатности Демократске опозиције Србије (о конспиративним припремама, тајним преговорима и „обрађивању” званичних представника државе, посебно у војсци и полицији, о тактичким варијантама и резервним плановима, активистичким групама за одбрану партијских штабова, логистичкој подршци по деловима Београда, разрађеним рутама за организоване колоне демонстраната на путу до престонице) рекло би се да није сасвим на месту говорити о спонтаној побуни и народном покрету. Кад се, опет, гледалац суочи са изјавама и поступцима неких уличних јунака који су по свој прилици мимо сценарија, самоиницијативно рушили, палили, тукли, рекло би се да је исход пресудно одлучио лични бес једног Макија, Тиме, Џоа и њима сличних.

Колико је на делу била добро режирана драма, а колико искрени протест маса, колики је учинак одлазећих, а колико долазећих у смени на власти 5. октобра? Истрајни новинари тражиће одговор и убудуће, у нади да ће проток времена омогућити нова осветљења и нове углове посматрања.

За ТВ публику биће увек важније утврђивање актуелних последица петооктобарских промена, оно неминовно суочавање са разликом између очекивања и остварења. Прилика за то поново се пружа уз директне ТВ преносе скупштинских заседања.

Живот је чудо, политика још и више. Неких од битних личности из двехиљадите нема ни на животној ни на политичкој сцени. Многи од оних који су ономад били на истој страни барикаде сад су раздвојени. Некадашњи противници сад су коалициони партнери... Преко црвеног тепиха, кроз шпалир гардиста, ушли су на јесење заседање. Скупштинска сала – полупразна. Посланици се тек загревају.

Али их народ већ снима...