Факултети вапе за помоћ

Министар просвете Жарко Обрадовић рекао је јуче током разговора са деканима Универзитета у Београду да очекује да ће у буџету за 2011. годину бити више новца за просвету и најавио да ће до краја октобра бити познато колико ће држава финансирати студената на мастер и докторским студијама у новој школској години.

На заједничкој седници Савета и Сената Универзитета у Београду која је била посвећена државном финансирању факултета, он је обећао и да ће ускоро уследити нова рунда преговора са градом, како би Београд помогао високошколским установама у измирењу трошкова за комуналне услуге.

– Реалност је да држави недостаје неколико милијарди динара у буџету за све нивое образовања и да 95 одсто нашег буџета иде само на плате. Дуговања која се гомилају од 2003. године су смањена, започете су инвестиције на факултетима, повећали смо број стипендија и буџетских студената, доста новца однела је и одлука да се сви студенти који су дали услов за упис упишу на буџет – подсетио је Обрадовић професоре окупљене у свечаној сали Ректората.

Иако су се представници факултета сложили да код ове министарске гарнитуре наилазе на далеко више разумевања него раније, ипак су на прво место истакли проблеме – почетак грејне сезоне, недовољне плате, ниске школарине и недостатак простора.

Према речима декана Факултета ветеринарске медицине Велибора Стојића, месечни трошкови факултета су три милиона динара, а од Министарства просвете је стигло само 1,47 милиона динара.

– Три године плате нису повећане на Универзитету, исто толико времена мој факултет није повећавао школарину, топе се резерве које смо имали, а иде грејна сезона. Ја постављам питање зашто плаћамо грејање као привреда, а не као школа? Ми плаћамо 600.000 динара месечно, трошили – не трошили, и тако пута 12. За струју нам је потребно 850.000 динара месечно, а где су телефон, смеће, хемикалије, гориво за студенте који иду по целој Србији? Још да поскупи и гас како најављују и ми смо готови – рекао је декан Стојић, уз одобравање већине професора.

Декан Машинског факултета др Милован Милованчевић је напоменуо да Универзитет разуме ситуацију у којој је Србија, али да на најмање осам факултета постоји проблем како да се преживи школска година.

Ректор др Бранко Ковачевић истакао је да муку са плаћањем грејања има већина факултета у Београду.

Министар Обрадовић је одговорио да је већ један разговор обављен пре неколико месеци са „градоначелником Ђиласом и челницима топлане”, да „су наишли на вербално разумевање”, али да се онда поставља питање предшколских и још неких установа у главном граду. Он је додао да ће поново покушати да се тај проблем реши, да добра воља постоји и да би УБ требало да буде и део бриге града, на начин како је то раде поједине локалне самоуправе.

– Када је реч о школаринама, оне су ипак високе, нарочито ако се на то додају и остали трошкови за академце који долазе из унутрашњости. Сетите се како је било када сте ви студирали – рекао је Обрадовић и додао да је добро што је висина школарина стављена под државну контролу. Он ипак није одговорио на питање да ли факултети имају дозволу и за колико да повећају школарине за наредну школску годину, јер, како се чуло, управо се ових дана праве калкулације за наредни упис.

Декан Економског факултета др Марко Бацковић је поново затражио од министра да се реши проблем недостатка квадрата овог најмасовнијег факултета у земљи и указао на проблем одлива кадрова, јер конкуренција (приватници) која је највећа управо у овој области, врбује професоре нудећи троструко веће плате.

Професор др Бранко Медојевић је казао да се средства на нивоу државе нерационално троше и то за читав низ потреба политичких странака на власти и запитао када ће бити урађена рационализација школске мреже, јер потребе привреде нису као што су некада биле и додао: „Свака част машинцима, али да ли нам је заиста потребно пет машинских факултета у Србији и то на растојању мањем од 100 километара? ”

Обрадовић је рекао да ће се многе ствари дефинисати Стратегијом целокупног образовања, која ће по његовим очекивањима влада усвојити до краја 2011. године, а којој ће претходити јавна расправа. Он је такође изнео податак да је у Министарству просвете затекао 502 запослена, да их је данас 345, од којих 220 у школским управама и да примера ради имамо само четири инспектора за високо образовање.

---------------------------------------------------

Стижу странци

Обрадовић је рекао да од ове године почиње пројекат „Свет у Србији”, у оквиру којег ће 143 студента из 24 земаља Азије, Африке и Јужне Америке бити стипендисти Владе Србије. Они ће прве године учити српски језик на Филолошком факултету у Београду, а потом ће бити распоређени на друге факултете. Овај пројекат, по његовим речима, има „државну димензију”, а посебно је велико интересовање студената из Либије.

С. Гуцијан