Забрањена продаја 13 тона меса

Ветеринарски инспектори су од почетка године повукли више од 13 тона меса са београдског тржишта. У поређењу са протеклом годином ситуација је нешто лошија. То значи да још има мешетарања, подвала купцима и продаје меса са истеклим роком трајања или без свих неопходних докумената упркос строжим и све чешћим контролама квалитета хране.

У Управи за ветерину кажу да су од почетка ове године контролисали београдске самопослуге, продавнице, месаре, киоске брзе хране и ресторане.

– У току девет месеци 2010. године ветеринарски инспектори обавили су 5.232 контроле намирница животињског порекла у објектима у којима се продаје и припрема храна. Из промета је повучен 13.191 килограм свежег меса – објаснили су у Управи за ветерину.

Најчешћи разлог за забрану продаје или прераде меса је недостатак доказа о пореклу. То значи да је месо доспело у продавницу или ресторан без жига што је, како кажу, једини доказ да је у регистрованој кланици прегледано и да је безбедно за људску употребу.

– Разлози за повлачење са тржишта су и промењен мирис, укус и изглед меса, као и истекао рок трајања – кажу у Управи за ветерину.

Како да потрошачи реагују у ситуацији када им неодговорни трговци или угоститељи нуде неисправно месо?

Микробиолошку неисправност голим оком не могу да примете, али увек могу да, рачунајући на искреност продаваца, питају колико дуго је у фрижидеру. И остало – чување, рок трајања и поступање са свежим месом такође би ваљало проверити.

– Основни савет потрошачима је да купују месо искључиво у регистрованим објектима и да обрате пажњу на изглед и мирис, а код декларисаног и на рок употребе.И уколико примете да је неисправно или да се неправилно чува и припрема требало би да пријаве инспекцији – саветују у Управи за ветерину.

За продају покварене хране и непоштовање прописа Закон о безбедности хране предвиђа казне и до три милиона динара, а колика ће висина бити изречена за оне чија је роба повучена са тржишта зависи од одлуке суда, а не од инспекције. Пропуста има свуда, али инспектори кажу да неких правила, ипак, има.

– Може се рећи да су донекле сигурнији велики трговци, јер осим што их ми контролишемо они имају и сопствене системе вођења евиденције. А и обрт робе је код њих бржи. Тако по више нас уђе у објекат с намером да нешто нађемо, а испостави се да је све у реду. Већи трговац – већа сигурност – рекла је Гордана Мијатов, инспекторка која је обишла стотине продајних објеката.

Највећи ланци попут „Делта максија”, „Меркатора”, „Роде” или „Диса” имају „Хасап” стандард. Тврде да целокупан процес продаје меса строго контролишу и да имају тимове ветеринара и технолога који проверавају свеже месо које им испоручују добављачи.

– Набавка, транспорт, складиштење и продаја у нашим објектима строго се контролишу и усклађени су са „Хасапом”. Приликом пријема робе у магацине проверавају се температура, влажност, сензорна својства намирница, декларације и атести. У магацинима намирнице распоређујемо према специфичностима које произвођач захтева како би се очували сви параметри квалитета производа – објаснили су у „Делта максију”.

С. Деспотовић