Преваспитавање

Размена оптужби између државног врха Италије и Хрватске доказала је да ране из не тако давне прошлости још одлично служе дневној политици. Све би остало на размени локалних стереотипа да се у спор није умешао Брисел, показавши да се ЕУ у "бирању стране у сукобу" не равна према принципима, већ пристрасно, у зависности од тога ко јесте, а ко није члан "бриселског клуба".

Све је почело говором италијанског председника Ђорђа Наполитана, који је 10. фебруара, на прослави новог националног празника уведеног пре три године у знак сећања на "жртве фојби и егзодуса Италијана из Истре, Ријеке и Далмације", злочине партизана који су у крашке јаме поткрај Другог светског рата бацили ликвидиране заробљене италијанске војнике и цивиле приписао "словенској крволочној мржњи". Таква Наполитанова изјава не обрачунава се са партизанима, односно комунистима из редова хрватског, односно словеначког народа који су злочинима напунили крашке јаме уз северни Јадран, већ са Словенима уопште.

Наполитано, први некадашњи комуниста који је постао председник Италије, истом приликом је посмртно одликовао фашистичког управника Задра, а злочине над Италијанима назвао грехом "варварства комшија Словена. Испрва је на источним италијанским границама завладао – мук. А онда се огласио председник Хрватске Месић осудом Наполитанових речи, јер у њима препознаје расизам.

Иако би Наполитанова осуда морала да заболи и Словенију, јер је управо Љубљана до пре неколико година због "фојби" била на тапету Рима, актуелна Јаншина влада ни не помишља да реагује. Дупли аршини открили су да пријатељи, који су колико јуче били на удару исте неправедне реторике, преко ноћи могу да постану ако не баш непријатељи – онда неми посматрачи уцена и притисака на оне, који још нису део "елитног ЕУ клуба". Тако је премијер Јанша у име Словеније оћутао Наполитанове оптужбе, правећи се да је на мети Хрватска, којој Словенија тренутно није наклоњена.

А онда се у међукомшијска трвења умешао Брисел. Представница за штампу Европске комисије жигосала је као изразито "једностране и неприхватљиве" Месићеве изјаве, али ни речју се није осврнула на неприхватљиве квалификације председника Италије, чиме је став о "словенским крволоцима" добио европски легитимитет уз заборављање на стотине спаљених села, побијених талаца и свих осталих злочина које је Мусолинијев режим починио на овим просторима током Другог светског рата, а са којима се Италија никада није суочила на исти начин као, на пример, Немачка.