Prevaspitavanje

Razmena optužbi između državnog vrha Italije i Hrvatske dokazala je da rane iz ne tako davne prošlosti još odlično služe dnevnoj politici. Sve bi ostalo na razmeni lokalnih stereotipa da se u spor nije umešao Brisel, pokazavši da se EU u "biranju strane u sukobu" ne ravna prema principima, već pristrasno, u zavisnosti od toga ko jeste, a ko nije član "briselskog kluba".

Sve je počelo govorom italijanskog predsednika Đorđa Napolitana, koji je 10. februara, na proslavi novog nacionalnog praznika uvedenog pre tri godine u znak sećanja na "žrtve fojbi i egzodusa Italijana iz Istre, Rijeke i Dalmacije", zločine partizana koji su u kraške jame potkraj Drugog svetskog rata bacili likvidirane zarobljene italijanske vojnike i civile pripisao "slovenskoj krvoločnoj mržnji". Takva Napolitanova izjava ne obračunava se sa partizanima, odnosno komunistima iz redova hrvatskog, odnosno slovenačkog naroda koji su zločinima napunili kraške jame uz severni Jadran, već sa Slovenima uopšte.

Napolitano, prvi nekadašnji komunista koji je postao predsednik Italije, istom prilikom je posmrtno odlikovao fašističkog upravnika Zadra, a zločine nad Italijanima nazvao grehom "varvarstva komšija Slovena. Isprva je na istočnim italijanskim granicama zavladao – muk. A onda se oglasio predsednik Hrvatske Mesić osudom Napolitanovih reči, jer u njima prepoznaje rasizam.

Iako bi Napolitanova osuda morala da zaboli i Sloveniju, jer je upravo Ljubljana do pre nekoliko godina zbog "fojbi" bila na tapetu Rima, aktuelna Janšina vlada ni ne pomišlja da reaguje. Dupli aršini otkrili su da prijatelji, koji su koliko juče bili na udaru iste nepravedne retorike, preko noći mogu da postanu ako ne baš neprijatelji – onda nemi posmatrači ucena i pritisaka na one, koji još nisu deo "elitnog EU kluba". Tako je premijer Janša u ime Slovenije oćutao Napolitanove optužbe, praveći se da je na meti Hrvatska, kojoj Slovenija trenutno nije naklonjena.

A onda se u međukomšijska trvenja umešao Brisel. Predstavnica za štampu Evropske komisije žigosala je kao izrazito "jednostrane i neprihvatljive" Mesićeve izjave, ali ni rečju se nije osvrnula na neprihvatljive kvalifikacije predsednika Italije, čime je stav o "slovenskim krvolocima" dobio evropski legitimitet uz zaboravljanje na stotine spaljenih sela, pobijenih talaca i svih ostalih zločina koje je Musolinijev režim počinio na ovim prostorima tokom Drugog svetskog rata, a sa kojima se Italija nikada nije suočila na isti način kao, na primer, Nemačka.