Влада још не размишља о интервентном увозу млека

Још је рано да се покажу ефекти уредбе о обавезној преради дела сировог млека у краткотрајно и дуготрајно, јер је на снази тек десетак дана, кажу у Министарству трговине.

– Пратићемо резултате уредбе и ако не буде ефеката разматраће се могућност увоза – наводе у овом министарству додајући да инспекција контролише млекаре, али да, ипак, немају спремне податке о томе колико млекаре поштују владину уредбу .

Зато млека у трговинама и даље има само за ранораниоце и срећнике, јер ни владина уредба о обавезној преради 20, односно 40 одсто млека у пастеризовано и дуготрајно није успела да овај производ у већим количинама „утера” у рафове продавница. Подсећања ради, министар пољопривреде Саша Драгин оптужио је пре нешто више од месец дана инвестициони фонд „Салфорд” да њихов „Имлек” веће количине пласира у производе с дужим роком трајања, што је по њему било разлог за несташицу. Из „Имлека” су то демантовали.

Млекаре саопштавају да им прерада прописаних количина у краткотрајно и дуготрајно млеко не пада тешко из простог разлога што се то практично поклапа с количинама које они и иначе пласирају у ове производе, па произлази да је проблем у мањем „улазу” сировине у млекару. Прописаних 20, односно 40 одсто прераде у две врсте млека на смањени откуп, који од млекаре до млекаре износи 20, 30 па и 40 одсто, на крају опет резултира – несташицом.

Невена Веселиновић, која је у „Имлеку” задужена за односе с јавношћу, каже да се у овој највећој млекари 20,7 одсто сировог млека преради у краткотрајно, а 20 одсто у дуготрајно млеко. У овој млекари откуп је мањи за петину него у време нормалне снабдевености.

Заменик директора крагујевачке млекаре „Младост” Гојко Илић каже да је њихову производњу неколико дана после доношења уредбе контролисала инспекција, која је утврдила да чак 39,8 одсто сировог млека прерађују у такозвано дневно млеко. Ова млекара, иначе, нема линију за прераду у дуготрајно стерилно млеко.

Проблем је, чини се, то што крава нема славину, па сад кад млека нема, оно не може да потече према наруџби.

– „Улаз” сировог млека у млекару нам је драстично опао – за чак 35 одсто или око 20 тона дневно. Млекара ради само са половином капацитета – каже заменик директора крагујевачке млекаре, која 40 одсто краткотрајног млека пласира на београдском тржишту, а остатак у унутрашњости Србије.

Ова млекара је од 1. октобра поново повећала откупну цену. Сада најквалитетније млеко плаћају 35 динара по литру, а најнижа цена је 26 динара. Просечна цена је 31,32 динара по литру.

– На терену се води велика борба за сировину. Чињеница је да велики играчи диктирају услове. Јер, произвођачи су за њих везани кредитима, па када им неко, као ми сада, понуди добру цену, не могу да оду код других и повећају „улаз” сировине – каже Илић додајући да стабилизације тржишта неће бити пре средине новембра.

На питање да ли би и колико интервентни увоз државе помогао у решавању несташице белог напитка, Илић одговара:

– Таква мера би тренутно угасила пожар и највеће играче на тржишту навела да се пресаберу о својој позицији. Добро би било потрошачима и индустрији, али би произвођаче одвела у даљу пропаст и додатно би уништила сточни фонд. Држава мора да нађе начин да развија домаће сточарство, а не да постанемо увозници млека.

Урош Шећеров из Конзорцијума произвођача млека каже да уредба која млекарама прописује колико млека морају да прераде у дуготрајно и краткотрајно не решава основни проблем, а то је да су произвођачи, сточари, незадовољни откупном ценом и да су зато смањили производњу.

– На најсавременијој фарми за сам врх европског квалитета млека од Суботичке млекаре добијам само 28,6, а производна цена му је 38,9 динара по литру. За све остало не треба било какав коментар – каже Шећеров.

Ј. Рабреновић