Треба бити страствен и луд

Од нашег специјалног извештача

Пусан – Пошто је недавно на 67. Венецијанском фестивалу био почаствован наградом за допринос светском филму, славни индијски редитељ Мани Ратнам (57), који важи за једног од најплодотворнијих, најпрецизнијих и током стваралачког процеса најозбиљнијих редитеља модерног Боливуда, стигао је на 15. Пусан фестивал како би заједно са глумицом Ашваријом Раи представио две верзије филма „Рааван” – на хинду и на тамилском језику. У обе верзије филма снажно драмског, музичко-плесног и визуелно раскошног стила, препознаје се много тога од традиције високобуџетских индијских филмова, али и од специфичности Ратнамовог редитељског рукописа, с којим већ дуго вешто барата између чисте уметности и комерцијале, о чему говори у ексклузивном интервјуу за „Политику”.

Ваш нови филм има полазиште у свему ономе што сте до сада радили?

„Рааван” потиче из нечега веома старог. То је то десетоглаво чудовиште, веће од живота, које је антагониста у античком епу Рамајана. Мој филм барата чињеницом да су ликови који су написани пре више од две хиљаде година још увек релевантни у данашњој Индији.

Чујемо да је у Индији тамилска верзија „Раавана” имала бољи пријем него хинду верзија?

Ех, када би филмски стваралац знао одговоре на сва питања, можда би онда било лако објаснити и ову чињеницу. Често снимам на тамилском језику. Могуће је да узроци леже и у томе.

У обе верзије филма играју углавном исти глумци само што неки имају другачију позицију и улогу, само је Ашварија Раи у обе верзије у истој улози?

Ашварија је велика звезда и изузетна глумица. Поседује и харизму и таленат. Њена уверљивост је често блиска ономе што зовемо британска школа глуме. У раду са мном и за Ашварију је важило правило које важи за све глумце. Било да су они велике звезде или не, најважније је да ли су они прави избор за одређену улогу и да ли могу да „спавају” у свом лику сасвим добро. С друге стране, треба да сам сигуран и у то да ли у самом лику има довољно тога што може да покрије популарност филмске звезде.

За овај филм окупили сте највеће таленте из целе Индије од којих многи не припадају Боливуду. Каква сте искуства имали са њима?

Однос између глумаца и редитеља је као однос између тренера који седи на клупи и тима. Као тренер потребно је да имате снажан глас са којим састављате тим, разрађујете стратегију, припреме и мотивацију. Али, на крају, играчи су ти који треба да изведу игру, а ви да само гледате са спољних линија терена. То значи да глумци треба да вам верују и, што још важније, и ви да верујете глумцима. Из мог искуства научио сам да не постоји неки типичан начин на који треба да третирате глумце. Сваки од њих је другачији, а ви сте ти који треба да адаптирате методе са којима ћете извући најбоље из њих. У Индији глумци су мултирегионални и мултилингвални. Једино их сценарио држи заједно на окупу.

За Ваше филмове кажу да увек доносе и нове техничке стандарде и „Рааван” у том погледу није изузетак. Овај филм поседује изузетан визуелни стил, што је, претпостављам, и заслуга Ваших сниматеља Маникандана и Сантоша Шивана са којима дуго сарађујете. Они су ти који умеју да деле Ваше визије заједно са Вама?(/slika2)

Одувек сам веома тесно сарађивао са својим техничким тимом. Потребно је да будете изузетно страствени и помало луди како бисте интензивно радили заједно. Дакле, ја радим са веома талентованом и помало лудом господом која увек има снажан утицај на моје филмове, који, сигурно је, не би били исти без њих.

Како бисте себе окарактерисали – као уметника или као забављача?

И једно и друго, помало. За мене је најважније да снимам филмове и на то сам поносан. Уосталом, ко каже да добри филмови не могу бити и забавни!

Како гледате на своју позицију редитеља?

Писац пише, глумац глуми, директор фотографије „кранкује”, монтажер сече, композитор ствара музику, а продуцент ти стално говори како си прекорачио распоред снимања и буџет. Редитељ мора да ради са сваким од њих и да покуша да створи јединствену заједничку визију. Ето, тако гледам на мој посао.

Очигледно га радите успешно, јер важите за једног од најбољих редитеља и филмских приповедача савременог Боливуда. Како Ви гледате на позицију индијског филма у оквиру огромне азијске филмске сцене?

Индијски филм је уникатан јер унутар себе покрива истовремено неколико форми: драму, забаву, мјузикл и екстраваганцију. Оно што је специјално, то је што све то долази из индијске усмене традиције и зато поседује сопствени идентитет који Холивуд не може да победи. У данашњем периоду опште глобализације, индијски филм је сјајан пример како је држање за корене најбоља форма глобалног идентитета.

Да ли бисте волели учествујете и у каквом интернационалном филмском пројекту и да можда снимате и ван Индије?

Филм је увек филм и још увек је то занатска ствар, без обзира где га снимате и на ком језику га снимате. Кључ свега је увек сценарио.