Шармантни велеградски „џеп”

Пролази међу новобеоградским и другим блоковима, напуштена зарасла ливада пуна смећа и извор зараза, заборављени паркинзи или необјашњиве ледине иза зграде – само су неискоришћени простори.

То тврди Мирјана Јовановић, апсолвент пејзажне архитектуре, као једна од ауторки пројекта „Урбани џепови Београда”, који су студенти направили на позив потпредседника Владе Божидара Ђелића да се укључе у планове одрживости и развоја Србије. Представљањем пројекта у старом магацину испод Бранковог моста, претвореном у културни центар „Град”, отворен је први београдски Фестивал цвећа.

– Недопустиво је да се развијају дивље депоније у данашњем Београду, чији је један од главних дефицита управо простор. Напуштени простори су траћење градских ресурса. У другим великим градовима света чини се све да се искористе ти мали међупростори. То је заједнички интерес. Јер, сређујемо своје окружење, уједно општинска заједница уређује и искоришћава сопствену средину уз помоћ заинтересованих грађана, а унапређују се еколошки услови живота у велеграду, каже Јовановићева.

Данашњи темпо живота оставља мало времена за људске контакте. Уређење заједничких простора као вежбаоница, паркова или игралишта, ствара могућност за дружење. Може да се направи и клуб. Ако се још грађани удруже на уређењу, за општине је то огромна уштеда због чега би, закључујемо из ове приче, ваљало да подстичу тренд „шармантног џепа”.

Осим хигијене простора, чишћење, чупање опасног корова и озелењавање сигурно ће допринети здравијем дисању у вашем насељу. Масовно уређење „џепова” довело би до побољшања микроклиме, па онда и градске климе. Уједно, осветљавањем и чишћењем неугледних пролаза, побољшава се безбедност насеља. Постају идеална места за промену односа према окружењу, самом себи и начину живота.

Чувамо здравље и штедимо новац, стварајући нови идентитет простора. Сви станари у Београду који су до сада уредили део насеља или зграду, истичу то као свој понос. Јер, дали су свој печат градском месту.

Тај печат, кажу архитекте, зависи од потреба станара. А кад „џеп” постане привлачна туристичка тачка, знатно се побољша и финансијски и друштвени живот неког краја велеграда.

Редослед уређења џепа, по овом београдском пројекту, такав је да општина расписује конкурс (било на своју или иницијативу станара) и анкетира житеље насеља, на основу чега се сазна колико је заинтересованих и како ко може да допринесе – новцем, материјалом, алатом, радом…Након анкете, пејзажни архитекта распоређује намене и садржаје простора чије уређење, дакле, могу финансирати општина, приватне фирме, скупштине станара, али је неопходно одредити допринос сваког комшије „шарму џепа”, наглашава се у пројекту.

Јер, ако се грађани укључе у све фазе настанка новог одмаралишта, од пројекта до настанка, ако раде на њему, односиће се према том кутку као према сопственом стану. Уколико желе да учествују у радовима, ваља им обезбедити и алат и мини едукацију. Касније се прави и анкета колико је „џеп” утицао на побољшање вашег живота, како би се овим искуством водили суграђани и суседи.

Процењено је да за добро уређење једног већег „џепа”, од 200 квадрата, са садњом дрвећа и постављањем, клупа, треба издвојити 300.000 динара. По пројекту „Делте” у Београду су засад уређивана унутрашња дворишта којима стари део нашег главног града обилује. Без много новца станари су добили живописне баштице и места окупљања која сами сређују, рекреирајући се. За пензионере испао је то одличан посао, за запослене одмор. На Карабурми, пензионери су се ујединили и напуштени паркинг „вратили” у некадашњи парк, а сад и станари околних зграда почињу да размишљају како да добију кутак за одмор и дружење – јефтинији од одласка колима негде и много лакши од чекања градских аутобуса да бисте дошли до парка.

Мирјана Никић