Јефтиније за странце

Аутопут број 107 у близини канадског велеграда Торонта изазвао је пре две године велику пажњу и негодовање како возача, тако и савезних власти. Повод је повећање цена путарина од само једног цента по километру аутопута који се протеже читавих 108 километара. Укупно поскупљење за једну вожњу "премашило" би један канадски долар. Оптужени су били концесионари, а није познато како се случај окончао.
Код канадског јужног суседа прошле године у Остину (Тексас) настала је слична полемика, а повод је био повећање цена путарина. Незадовољни возачи затражили су оставке градоначелника Вила Вина и једног члана градске владе, јер, како преноси "Глас Америке", гласачи "желе да им вожња што краће траје, али не желе да им влада уручује рачун сваки пут када изађу из куће".

Десетак хиљада километара источније у земљи Србији возачи су знатно смиренији, не руше владе и градоначелнике, а повећања цене путарина доживљавају као "нужно зло". Јер, како другачије објаснити тиха негодовања после прошлогодишњег скока путарина од чак 63 одсто и овогодишњег јулског додатног поскупљења од 20 одсто – у просеку.

Три динара за километар вожње

После овог последњег поскупљења, вожња на најпрометнијој саобраћајници од Београда до Новог Сада возаче аутомобила стаје 200 динара, а од Новог Сада до Суботице је 280, док од главног града Србије до Шида возачи плаћају 290 динара. Најскупља појединачна деоница је пут Београд–Ниш за који је друмарина 620 динара, док је најјефтинија траса Ниш–Лесковац 160 динара.

Прерачунато у цену по једном километру, возаче у Србији "километар аутопута" стаје од 2,2 до 3,2 динара у зависности од деонице наплате. За странце путарине су већ у просеку од 50 до 105 одсто, опет у зависности од деонице аутопута.

Да се ово последње повећање путарина добро осетило закључује се и по недавној изјави министра за капиталне инвестиције Велимира Илића. Он је рекао да се месечно прикупи око 11 милиона евра на основу путарина. Жеља је да се на српске путеве привуче што више странаца који ће плаћати вожњу, што треба да услови и одговарајуће промене цена путарина, пре свега због захтева ЕУ за "недискриминисањем странаца".

"До краја године сигурно је да неће бити поскупљења путарина за домаће возаче, а што се тиче иностраних возила постоји и могућност која се веома озбиљно разматра да се у одређеном проценту смање садашње цене путарина", каже у изјави за наш лист Бранко Јоцић, генерални директор ЈП "Путеви Србије".

Како би привукли иностране и задржали домаће возаче, у "Путевима Србије" покренули су пројекат измене начина наплате на станицама дуж аутопута, како би смањили постојеће гужве и задржавања, што је посебно присутно у летњим месецима, али и повећали ниво наплате путарина.

Аутопут у огради

Прва деоница на којој је предвиђено да се угради такозвани затворени систем наплате какав постоји у европским државама поставиће се на путном правцу Београд–Шид.

"Радови на завршетку посла касне због проблема са уградњом опреме која је дело домаће памети и домаћих произвођача. Било је планирано да све буде завршено до 9. септембра, али према садашњој динамици радови ће бити продужени за 45 дана", истиче Јоцић.

Циљ увођења оваквог система наплате, према његовим речима, представља максимална замена готовинског плаћања на наплатним рампама са плаћањем унапред, као и оним путем кредитних картица.

На тај начин очекује се да ће бити смањене постојеће гужве на касама, али и да ће могућност злоупотребе од стране инкасаната са готовим новцем бити смањена на минимум. Крајњи циљ овог целог посла је да се заправо укине готовинско плаћање, јер би на тај начин сви осим "несавесних лопова" имали користи. У току је и конкурс за набавку чак 20 милиона магнетних картица за плаћање путарине.

Следеће недеље "Путеви Србије" расписују тендер за избор платних картица којима ће власници плаћати путарине. До краја године предвиђено је да се оконча јединствен посао на нашим просторима, а то је ограђивање аутопута. За ту намену предвиђено је да се са обе коловозне траке аутопута од Београда до Шида постави око 200 километара жичане ограде, како би се обезбедила што боља безбедност возача, али и они други натерали да на аутопут улазе на наплатним рампама.

Пројекат уградње затвореног система наплате после "шидског правца" уградиће се и на путу ка Новом Саду, као и на јужном делу Коридора 10 од Београда преко Ниша до Лесковца.

-----------------------------------------------------------

Вињете за камионе

Велики проблем на српским друмовима представљају страни возачи камиона који своје грдосије возе локалним путевима како би избегли плаћање путарина. Оваква вожња "кроз кукурузе" ствара не само гужве на овим путевима, већ и наноси велику штету и захтева сталне поправке.

Колико је овај проблем озбиљан схватили су прошле године у Скупштини Војводине одакле је упућен захтев за што брже решавање наплате путарина кроз ову покрајину. Овај захтев заснива се на процени да дневно око 200 шлепера најчешће бугарских и турских таблица језди магистралним путем М-24 пролазећи преко Титела, Ковачице, Панчева и Ковина. Према њиховим проценама, држава годишње изгуби од ненаплаћених путарина за ова возила око три милиона евра.

Један од предлога је и да се за ова возила експериментално уведу вињете приликом уласка у Србију којом би плаћали накнаду за пут. О овој идеји недавно се изјаснио и министар за капиталне инвестиције Велимир Илић који је најавио да ће се предлог наћи и на некој од наредних седница Владе Србије.

Према његовој оцени, бројни шлепери уништавају регионалне путеве, на којима су саобраћале друмске крстарице носивости 20 тона, а у последње време све више је и оних чија носивост премашује 30 тона.

"Морамо их вратити на аутопут уз помоћ полиције, а посебно су бројни камиони на од Новог Сада преко Фрушке горе и Ирига где тај пут не може да издржи овакве терете", рекао је Илић уз препоруку да се на шлеперима наплаћује путарина на граничним прелазима и "онда неће бити потребе да они заобилазе аутопут".

-----------------------------------------------------------

"Таг" за брзи траг

Нови систем наплате путарина треба да омогући бржи проток возила и већу удобност корисницима услуга, уз истовремено смањење могућности злоупотреба око наплате надокнада за путеве. Предвиђено је да возила на аутопуту буду евидентирана приликом уласка и изласка са аутопута, а тада ће се сазнати и њихов регистарски број, земља регистрације, категорија којој припада, време уласка и изласка са аутопута.

Возачи који се определе да готовински плате друмарину или да то учине кредитним картицама мораће да се зауставе пре рампе, док за оне који на своја ветробранска стакла уграде мале електронске уређаје познатије као тагове моћи ће да без задржавања при брзини од 50 километара на час прођу рампу. Они ће своју обавезу плаћати електронским новцем, односно биће у обавези да унапред плате попут припејд корисника мобилних телефона.

Приликом сваког проласка одбијаће се уплаћени износ путарине. Цена ових тагова које купују возачи износиће око 15 евра, а захваљујући попустима који ће важити за ову категорију возача предвиђено је да се овај уређај врло брзо исплати.

Приликом сваког проласка евидентира се не само време и износ путарине, већ и поновна промена свих података који се односе на то возило. Кретање возила контролисано је захваљујући сензорима који су уграђени на 50 метара од наплатне рампе, а сви подаци који су од значаја за пролазак кроз рампу обрађују се за трећину секунде. Саме рампе биће тако постављене да у најмањој мери могу да оштете возило у случају проласка.

Систем наплате путарине дело је стручњака Института "Михаило Пупин" из Београда, а према њиховим тврдњама овакав систем је знатно јефтинији, али и савременији од конкурентских. Прва фаза увођења овог система процењује се на око седам милиона евра.

Главне предности оваквог система наплате су  мање задржавање возила на наплатним станицама, што ће утицати и на смањење застоја у саобраћају, а број  плаћања у готовом новцу биће сведен на минимум. Верује се да ће на овај начин повећати приход од наплате путарине, што треба да доведе и до спречавања злоупотреба инкасаната.

-----------------------------------------------------------

Друмска мафија

Хапшење радника који су радили на наплати путарине, као и њихових помагача и шефова, изазвало је у јавности велико интересовање, како због дугог периода "несметаних крађа", тако и због количине новца коју су покрали, али и због начина на који су ове свакодневне крађе обављане.

Група означена као друмска мафија правила је софтверске програме помоћу којих је производила "клониране" картице и издавала их страним "друмским крстарицама" на наплатним рампама.

Новац од путарине су узимали за себе, а картице вредности од 6.000 динара које су возачи предавали на излазним наплатним рампама  уништавали.

Из станова у Београду и у Нишу који су за ту сврху изнајмљени инкасанту на улазној рампи јављали су бројеве наплаћених картица, а он би потом примерак наплаћене картице издавао возачу страног шлепера који би се следећи појавио на улазној рампи.

На тај начин је други примерак картице редовно евидентиран и наплаћиван и избегнуто је појављивање неупарених картица. Криминалне радње инкасаната и њихових помагача су расветљене када је један бивши радник предузећа Путеви Србије који је радио на наплатној рампи камером снимио превару са фалсификованим картицама, након чега је снимљени материјал доставио Безбедносно-информативној агенцији.