Идеал као илузија

Сви који верујемо да је мешање култура неизбежност и пожељност нашли смо се затечени изјавом немачке канцеларке Ангеле Меркел да се тај идеал тамо преметнуо у илузију. У њеној земљи, рекла је, „мултикултурализам није успео”. Узалуд су деценије утрошене у вери да ћемо бити срећни једни с другима, произлази, јер су се разлике међу домаћинима и дошљацима испоставиле као моћније од међусобног прожимања, па чак и прерасле у препреку националном развоју.

Овакве тезе махом су доживљене као изненађујући обрт, бар у феноменолошком смислу. Јер долази из Берлина у коме је пад чувеног зида међу идеолошки подељеним блоковима, пре 21 године, распламсао наде у интернационална обједињавања, и из земље која представља „локомотиву” европског уједињавања. Заокрет уједно делује као контрасмер неминовности да се свет повезује више него икад и да у таквом његовом напредовању профитира и Немачка као један од највећих извозника робе и услуга.

Најједноставније објашњење за оцену да „мултикултурализам није успео” нашло би се у примени изреке Жан-Пол Сартра: „Пакао то су други”. У временима кризе, коју осећа и Немачка, најлакше је за невоље оптужити странце и остале недовољно прилагођене придошлице. Такво мргођење примећује се и у низу других, па и развијених земаља: од Француске, прослављене по предњачењу у давању азила, где су забрањене бурке и одакле се нелегално досељени Роми враћају тамо одакле су дошли, и појединих нордијских држава у којима расте политички утицај антимигрантских снага, па до Америке коју су, како сама истиче, створили имигранти и која, као таква, мултикултуралност убраја у своја егзистенцијална обележја.

Мултикултуралност се препоручује и као модел за решавање међународних спорова. Истиче се, на пример, као неопходност у процесу измирења на просторима бивше Југославије, која се распала иако је деценијама изгледала као подесна мешавина нација, језика вера...

Нико не пориче да Немачка има тешкоће око интеграције имиграната, пре свега четири милиона муслимана. Многи заиста слабио говоре немачки, њихов образовни ниво је нижи и уравнотежавање је пожељно, потврдио је и турски премијер Тајип Ердоган.

Наступ Меркелове и не иде ка потискивању странаца, као таквих, из живота Немачке. Врата остају отворена, прецизирала је, за кадрове неопходне националном развоју.

Наговештена селекција не делује изводљиво, бар не лако. И Немачкој, као и већини земаља Европе, недостаје „свежа крв” јер Стари континент постаје и биолошки стар, у расколу све мањег природног прираштаја и све већег броја људи поодмакле доби.

Проблем је у томе што увозимо радну снагу а добијамо људе, са свим њиховим сложеностима и обичајима који одударају од наших – одавно је рекао један проучавалац гастарбајтерских кретања са југа, а сада и са истока, на север континента. Мултикултуралност је, рекло би се, стога особина коју треба поседовати као своју врлину пре него што се као мана припише другима...