Песма о Нибелунзима

Oвогодишње, 102. „Коло” Српске књижевне задруге садржи наслове из старе и нове, светске и српске књижевности. Ту је, пре свега, једна касноантичка комедија, под насловом „Гунђало”, коју је с латинског превео и поузданим акрибичним напоменама снабдео млади научник Горан Видовић. То је дело преведено тек у четири европске земље. Поменимо и прошлогодишње преводе са латинског („Царска повест”) и са старофранцуског („Парсифал”), па ће бити јасније чиме се то и како Задруга бави већ 118 година.

Ове године Задруга има и два превода савремене књижевности. Румунски класик, недавно преминули песник Марин Сореску – заступљен је избором поезије коју је посвећено препевао Адам Пуслојић. У свом предговору, Срба Игњатовић нарочито помиње лирски и ерудитни однос песника у спајању личног доживљаја румунске традиције са широм европском традицијом – античком и новијом... И звезда модерне руске књижевности – Јуриј М. Пољаков, писац хита „Јаре у млеку”, сада се представља у „Колу” романом „Апотегеј или Вртоглавица од успеха”, у преводу Радмиле Мечанин. Академик Василије Крестић одабрао је и приредио студије академика Славка Гавриловића. Сам наслов „О Србима Хабзбуршке монархије” казује да је реч о историјским чињеницама, о животу, култури, трајању нашег народа у вековима поменуте монархије.

И истраживање српске књижевне баштине тема је Задругиних издања. Замашну књигу „Његошево песништво” написао је проф. Мило Ломпар. Она се методом савремене анализе разних нивоа и значења, из перспективе више дисциплина – бави целокупним Његошевим делом у стиху. У „Колу” се појавио, са закашњењем, али с разлогом, и савремени српски класик Добрица Ћосић, некадашњи председник СКЗ, у бурним историјским годинама, романом „Корени”, који се сматра међашем његове књижевности. Ново читање овог романа сугерише и писац предговора – Марко Крстић. И нови роман потврђеног приповедача Мирослава Тохоља, под насловом „Звона за Тројицу” кандидоваће се озбиљно за најбољи српски роман ове године.

Али, ту су и три млађа романописца – међу којима и два открића СКЗ. Поред списатељице Александре Мокрањац, која је већ објављивала (са новим романом „Опсенарење”), у едицији „Савременик” излазе романи Весне Капор („Три самоће”) и младе Иване Поповић („Београдска”). О њима ће се тек чути, а препоручују их Владимир Кецмановић и Љубица Арсић, водеће личности савремене српске прозе.

За разлику од других издавача, који су поезију препустили приватним издањима, СКЗ ове године има четири одличне песничке књиге, одабране по позиву: Слободана Ракитића („Пламен и роса”, штампано о седамдесетогодишњици рођења песника), Крстивоја Илића („Краљевски епитафи”), Љубице Милетић („Константинов крст”) и Миодрага Трипковића („Ангел ми у врту пева”, избор из четири деценије певања угледног српског песника који живи у Подгорици).

Велики је догађај и издање новооткривеног превода „Песме о Нибелунзима” – дело Драгутина Костића, који је 1907. године био секретар СКЗ, а у трагичним годинама Другог светског рата, доживљавајући лични и породични роман живота – превео са матерњег немачког на одличан српски језик ово изузетно дело старогерманске књижевности.

СКЗ, у едицији „Поучник”, основаној такође у XIX веку, објављује за Сајам и обимну „Историју хеленизма” Фануле Папазоглу, славног професора, којег и данас професори и студенти зову Госпођом. Друго издање доживљава изврсна и актуелна студија проф. Дарка Танасковића „Ислам – догма и живот”, штампана недавно у јубиларном Колу СКЗ.

На крају, ваља напоменути и два Задругина хита с почетка ове године: у дивот-издању роман „Гласови у ветру” Гроздане Олујић – НИН-ова награда, и нови, последњи роман Моме Капора „Како постати писац”.

У једној тешкој издавачкој години, истиче Драган Лакићевић, главни и одговорни уредник, СКЗ је објавила више од 40 књига. То није довољно, али је за бригу више то што се за мисију, име и традицију СКЗ више знало и учило у далекој прошлости, него данас, када се Задруга ближи својој 120. годишњици, када би требало да изађе и 700. књига у „Колу”. Лакићевић сматра да нас je савладала себичност, да преовлађују лични и политички интереси.

З. Радисављевић