Харач се претвара у порез

Та бивша Југославија је била нешто велико. Затим је била све мања и мања, па је на крају остала мала. Ја се најбоље осећам ту где јесам. У једној улици. У једној улици ми је вртић за ћерку, основна школа за сина и моје позориште. У тој улици пијем и кафу. Значи, то што је био велики широк простор, где ти је све било доступно, омогућено, сада се свело на један кварт.

Ово су речи које глумица Милена Васић изговара на почетку своје исповести у представи „Рођени у ЈУ” која је у режији сарајевског редитеља Дина Мустафића премијерно изведена на сцени „Љуба Тадић” Југословенског драмског позоришта. Мустафић је окупио драматуршки тим у којем су Милена Богавац, Маја Пелевић, Филип Вујошевић, Божо Копривица, Милош Кречковић и Бисерка Савић. Они су, заједно са глумцима Мирјаном Карановић, Предрагом Ејдусом, Бранком Петрић, Марком Баћовићем, Слободаном Бештићем, Анитом Манчић, Гораном Јевтићем, Анђеликом Симић, Радованом Вујовићем и поменутом Миленом Васић потписали представу „Рођени у ЈУ”. Реч је о истраживачком пројекту који се не бави Југославијом, у смислу нестанка државно-правног субјективитета, већ осећањима. У сарадничком тиму су и Драгутин Броз (сценограф), Маја Мирковић (костимограф), Владимир Пејковић (композитор) и Соња Вукићевић (покрет).

Милена Васић је, поред Радована Вујовића, најмлађи члан глумачке екипе. С тим што Радована Вујовића прича о бившој земљи, практично, не дотиче, јер није одрастао у Југославији. Четири године старија Милена Васић јесте. Она је била Титов пионир, путовала по Југославији, проводила безбрижно, срећно детињство на мору, код ујака у Цавтату.

– „Рођени у ЈУ” могла би да се назову бића која су имала заједнички духовни простор који је разбијен и који недостаје. Демократија је дошла на велика врата, а чињеница је да живимо све, само не демократију. Реваншизам и политичка коректност, пардон некоректност, доведена је до врхунца. Национализам је свуда око нас. Омиљена реченица у представи ми је она коју изговара Бранка Петрић коментаришући демонстрације из 1968. године: „Ствари морају да се мењају да би остале исте”. Мислим да је моја генерација доживела пораз са чињеницом да се ништа није променило и да се неће променити. Владари остају исти, харач се претвара у порез. То што је било пре хиљаду година на снази је и данас – са жаљењем констатује Милена Васић и додаје:

– Имали смо напорне, конфликтне генерацијски, пробе. Требало је суочити се са истином, јер је она за свакога нешто друго. Дошли смо до закључка да је једина истина јединствени матични број. Истина је и да постоји страх од будућности, неповерење у сутра, у друге људе.

Милена Васић нам открива и да је представа „Рођени у ЈУ” подстакла да интимно размишља о многим стварима. Када си у позоришту, каже, сматраш да је то најважнија ствар на свету. Када се окренеш око себе схватиш да оно и није тако битно.

– Да у овој земљи живе и људи који никада нису отишли у позориште. Да позориште не мења свет! Да је моје ЈДП изгубило своју публику. Када се возим таксијем, када шетам градом, стално слушам ту реченицу. ЈДП посећује битефовска публика, а Битеф јако мало људи гледа. Мислим да ЈДП нема репертоарску политику... Волела бих да са овом представом вратимо веру у театар, да вратимо публику у позориште. Јер без ње не постојимо – гласно размишља наша саговорница.

Милена Васић нуди одговор и на питање које члановима представе „Рођени у ЈУ” у последње време најчешће постављају: Зашто раде ову представу? Шта од ње очекују?

– Да се посетиоци удобно сместе у своје фотеље, раскомоте, и како тече представа, како сећања почну да навиру, људи почну да се преиспитују и да се сете како смо се заборавили и забунили. Понуђено нам је последњих година америчко тржиште, шарени бутици и радње, тржни центри, а у ствари је све остало исто. Некада су нас тровали кроз музику фолк певачице, са силиконима и великим ратним паролама. А шта се, у међувремену, десило? Људи упорно коментаришу одређене ликове, а не виде исте такве око себе. Много ми је данас занимљивија жена једног актуелног политичара, која има мало мање силиконе и слуша баш ту фолк музику, док њен супруг са телевизије прича о европским интеграцијама просипајући европске манире – закључује Милена Васић.

Б. Г. Требјешанин