Ко да је Алајбегова слама

КОШТУНИЋИ – од уторка, 27 мушкараца и 12 жена, дању са моткама, а ноћу, можда, и боље наоружано, у Коштунићима чувају читаву имовину "Анђелије Мишић", предузећа у стечају. Чувају хотел "Милица и Панајота", вилу "Сувоборка", Етно-кућу, Продановића качару, Музеј Живојина Мишића, ресторан "Равна гора", десет вајата и све остало на атару етно-комплекса. Крало се и крадуцкало одавно, али кад је неко, преко ноћи, одвојио од бетонских постоља и однео 15 металних бандера са којих су (док није запаљена трафо-станица) сијалице обасјавале простор око ресторана, вајата и Продановића качаре, Коштунићани су закључили да је враг однео шалу и поставили сеоске страже. Да човек не поверује!

– Нико ме не плаћа и није ме нико позвао – каже Драшко Томовић са палијом у рукама на стражарском месту. – Кад год сам прошао овуда, нешто је недостајало. Није ово моје, нити осталих Коштунићана који стражаре дан-ноћ на смену, али смо свесни да је грађено за добро села и да ће, надамо се, опет бити селу од користи.

Нестанак бандера је превршио меру. Требало је довести дизалицу, прићи камионом, утоварити и одвести неопажено. Неки верују да су већ исечене и продате као старо гвожђе. крађе и присвајање имовине етно-комплекса траје месецима већ. Једини још запослени (само на списку) у "Анђелији Мишић", некадашњи директор у изградњи Драган Павловић има своје виђење растакања имовине "у таласима":

– Кад је, променом генералног директора "Југоимпорта", једног од инвеститора (други је грчки "Хајтек дефенс") спласнула идеја да се унапређује "прво еколошко село у Србији", месна заједница села је, одмах, присвојила дом "Анђелија Мишић" и још један објекат у Буковачи, а да за то никога није питала у предузећу. Музеј из Горњег Милановца је, уз сагласност општинске власти, укинуо две поставке у Коштунићима: сталну етно-изложбу у Продановића магази и Музеј Живојина Мишића. Београдски "Југоимпорт" је, тужбом, тражио од предузећа кћерке повелико потраживање и довео га у стечај.

Стицао се утисак да о имовини, у коју је уложено најмање 14 милиона долара, баш нико не води рачуна; једини запослени и стечајни управник су били нејаки да је заштите. Зато је кренуо талас "дрпања" свега што је под руку долазило. Павловић, редом, набраја уређаје који су "добили ноге". Нестало је шест лифтова, демонтиране и однете подстанице за аклиматизацију из недовршеног хотела, покрадени су сви радијатори из хотела и десет вајата. За украдене ситније ствари тешко је сачинити инвентар. Полиција је преузела све случајеве, чека се исход.

Коштунићани су, зато, да лопови не би опустошили све до голих зидова, уз сагласност стечајног управника Милошевића, организовали сеоске страже. тужно јесте, а могли бисмо се и насмејати алузији коју смо чули – опет страже испод Равне горе!

– Имовина у стечају није Алајбегова слама – каже стечајни управник Зоран Милошевић – али се десило да је тако, јер држава је није могла заштитити, па се, овде, крало и крало. То што се догађало сигурно је умањило привлачност објеката за потенцијалне купце. Хоћу да истакнем помоћ "Југоимпорта", највећег повериоца фирме у стечају, у поступку који водим. Генерални директор Стеван Никчевић ми је рекао да, у вези са судбином туристичког и угоститељског комплекса у Коштунићима, води разговоре у Министарству за привреду и да крајња судбина пројекта о интегралном развоју Сувобора не мора да буде црна.