Јатацима само фале визе

После покушаја бекства Марка Лугоње (55), једног од оптужених за помагање у скривању Ратка Младића, ни једном од преостале четворице окривљених за ово кривично дело, који се налазе на слободи, до јуче по подне нису биле одузете путне исправе, нити им је на било који начин забрањено напуштање места пребивалишта. Ипак, Друго општинско тужилаштво у Београду је, да би спречило да се случај "Лугоња" понови, током јучерашњег дана Другом општинском суду послало хитан захтев којим тражи да се "слободним" Младићевим јатацима изрекне мера којом би се обезбедило њихово присуство на суђењу заказаном за 27. септембар.

– С обзиром на то да Други општински суд ни једном од четворо окривљених није изрекaо меру којом би им се забранило напуштање места пребивалишта, они, практично, могу да иду где хоће. Да бисмо спречили да неко од њих напусти земљу, захтевали смо од суда да донесе решење којим би им то право било онемогућено – рекао је за "Политику" Бранко Стаменковић, тужилац у поступку против оптужених за помагање у скривању најтраженијег хашког оптуженика.

Слобода кретања

Према његовим речима, Друго општинско тужилаштво је 7. августа ове године суду доставило предлог за одређивање мере забране напуштања места пребивалишта за петоро окривљених који су, после подизања оптужнице, пуштени на слободу. После пристизања одређених извештаја, објашњава Стаменковић, тужилаштво је 8. септембра поновило захтев у односу на Марка Лугоњу, с обзиром на то да одлука ни по првом није била донета.

Стаменковић је потврдио да је Марку Лугоњи, који је пре два дана ухапшен на београдском аеродрому "Никола Тесла", истог дана одређен притвор и да је увече, у пратњи истражних органа пребачен у београдски Окружни затвор. О дужини притвора, објаснио је, после почетка суђења одлучиваће судско веће којем ће председавати Дејан Добросављевић.

– Тужилаштво је, пре два дана, добило информацију да се Лугоња налази на београдском аеродрому и да планира да отпутује у Москву. У сарадњи са тужиоцем за ратне злочине Владимиром Вукчевићем, Безбедносно-информативном агенцијом и полицијом, он је ухапшен. На аеродрому му је уручено решење о одузимању путних исправа, а провером пасоша утврђено је да је Лугоња визу Руске Федерације добио на 30 дана, односно да јој је рок важности до краја наредног месеца. После његовог хапшења, тужилаштво је суду доставило предлог за одређивање притвора, с обзиром на то да је постојала опасност од бекства. После поподневног заседања, кривично ванрасправно веће Другог општинског суда је донело решење којим се Лугоњи одређује притвор. Решење је Лугоњи достављено око 19.45 и он је после давања изјаве у полицији пребачен у Централни затвор – објаснио је Стаменковић.

Лугоња задржао авио-карту

На питање да ли је код Лугоње пронађена повратна авионска карта и да ли је заиста планирао пословни пут у Руску Федерацију, као што је изјавио појединим медијима, Стаменковић није знао да одговори.

– Нисам видео авионску карту, па не бих могао да одговорим на то питање. Она му, чак, није ни одузета. Све и да ју је имао, она није гарант да би се вратио у Београд до наредне среде за када је заказан почетак суђења. Не бих могао да говорим ни о томе да ли је сврха Лугоњиног путовања заиста била пословна. Током истраге која је вођена против њега није проверавано какви су његови пословни контакти, ни да ли сарађује са неким из иностранства – рекао је Стаменковић.

Марина Кларић-Живковић, судија и портпарол Другог општинског суда, јуче није желела да коментарише зашто суд није раније донео одлуку по предлогу тужилаштва да се оптуженом забрани напуштање места боравка, него тек на дан кад је ухапшен.

– Могу само да кажем да је суд донео одлуку пре два дана. Чак ни време не смем да прецизирам. Поменутом одлуком Лугоњи је забрањено напуштање места боравка. С обзиром на то да се оглушио о овакву одлуку суда, за њим је расписана потерница на основу које је ухапшен на београдском аеродрому – било је све што је Кларић-Живковић желела да каже поводом овог случаја.

Она није желела да коментарише ни чињеницу да су решење којим се Лугоњи забрањује напуштање места боравка и налог за расписивање потернице практично издати непосредно пре хапшења овог Младићевог јатака.

Марко Лугоња, иначе бивши генерал Војске Републике Српске, ухапшен је у мају под оптужбама да је помагао у скривању Ратка Младића. Тада му је притвор одређен због опасности од бекства и могућности да понови кривично дело. Овај некадашњи начелник безбедности Сарајевско-романијског корпуса, у време рата у Босни и Херцеговини, током истражног поступка признао је да је Младића скривао 15 дана, али да је то радио првенствено по наговору генерала Здравка Толимира. У то време обојица су били активни генерали, а Толимир је дуги низ година био претпостављени старешина Лугоњи.

--------------------------------------------------------------------------

Где су остали оптужени

Од девет особа, колико их је оптужено да су помагали у скривању Ратка Младића, петоро се налази у притвору. Суђење на слободи чекају Борислав Ивановић, Предраг Ристић и Татјана и Бојан Васковић.

Према речима њихових адвоката, од подизања оптужнице окривљени нису напуштали Београд.

– Свакодневно контактирам са својим брањеником. После вести о хапшењу Марка Лугоње нашли смо се у мојој канцеларији. Ивановић једва чека почетак суђења и ни накрај памети му није да бежи – рекао је Ивановићев бранилац Светозар Вујачић.

Ни Тијана и Бојан Васковић, како тврди њихов адвокат Милош Шаља, нису напуштали Београд. Они, рекао је Шаља, почетак суђења чекају у породичном стану на Бањици.

--------------------------------------------------------------------------

Суђење тајно?

Тужилац је приликом подношења оптужнице предложио да главни претрес буде јаван, али је већ тада тражио да оптужница добије највећи степен тајности. У међувремену је тужилаштво променило мишљење и о јавном процесу.

Бранко Стаменковић, заступник јавне тужбе против оптужених за помагање у скривању Ратка Младића, рекао је за "Политику" да ће на почетку претреса захтевати да суђење буде затворено за јавност. Међутим, како каже Горан Петронијевић, адвокат једног од оптужених јатака, Саше Бадњара, тужилац ће на суду морати да објасни шта се то од момента дизања оптужнице до данас променило јер, по њему, с обзиром на то како изгледа оптужница, апсолутно нема разлога за било какву тајност поступка.

Оптужница свакако више није никаква тајна, јер су детаљи о начину на који су оптужени помагали скривање Ратка Младића у међувремену "процурели" у јавност, а добар део садржаја објављен је и у "Политици".

Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду, каже да судски поступак може да буде затворен за јавност и ако се процени да ће током његовог трајања бити изнети и неки тајни подаци.

Ипак, затворена суђења су данас веома ретка. Одлуку о природи процеса донеће судско веће.