Моне је сликао брзо

Специјално за Политику
Париз – Ове јесени у париском Гран Палеу организована је највећа ретроспективна изложба посвећена Клоду Монеу у последњих тридесет година! Изложба ће бити отворена до 22. јануара 2011. године. Организатори овог огромног подухвата очекују да ће Монеове слике видети више од пола милиона посетилаца и због тога су одлучили да омогуће продају карата неколико месеци раније.

Ретроспектива овог чувеног импресионисте, који се сматра и једним од највећих светских сликара, представља око 200 радова. Међутим, најпознатија Монеова слика „Импресија – Рађање сунца”, по којој је импресионизам и добио име, није изложена, јер се до 20. фебруара 2011. године у париском музеју „Мармотан” одржава изложба – „Клод Моне и његов музеј”. У Мармотану се налази најбогатија збирка дела овог уметника. Упркос дугим преговорима са Гран Палеом, француска Академија ликовних уметности је одлучила да не уступи слику „Импресија – Рађање сунца” која припада сталној поставци музеја Мармотан. За организаторе ретроспективе у Гран Палеу ова вест је била велико разочарање, али тако ће љубитељи импресионизма имати прилику да ове јесени и зиме виде две значајне изложбе посвећене Монеу који је, по речима многих историчара уметности, и зачетник овог покрета.

Импресионизам се јавља седамдесетих година деветнаестог века. Импресионистичка слика је непосредни утисак о одразу светлости на ликове, предмете или пејзаже. Облици су расплинути, наношење боје спонтано, а покрети четкицом врло уочљиви.

Моне (1840-1926) почео је као реалиста под утицајем Курбеа, а касније је прешао на сликање пејзажа, узимајући мотиве из Париза и околине, при чему су га највише интересовали ефекти светлости на води. Он је веровао само у оно што тече и што се стално мења. Светлост је за Монеа била једина права реалност. Сликао је један мотив више пута у различито доба дана и године, стварајући при томе нове слике. Смена годишњих доба и промена боја коју она носе са собом за њега су били извор неисцрпне инспирације. Због жеље да што верније пренесе преображаје до којих долази услед промене светлости, Моне је морао да слика брзо. Њему је било важније да што верније овековечи доживљај него да реалистички прикаже оно што види. Теме Монеових слика постају неважне, док атмосфера коју ствара светлост и потези четкицом избијају у први план. Он је овим новим поимањем направио праву револуцију у схватању сликања пејзажа и извршио огроман утицај на целокупно европско сликарство, а нарочито на енглеског сликара Тарнера.

Ретроспектива у Гран Палеу трасира шездесет година рада овог неуморног сликара. Заступљена су најпознатија дела као што су циклуси: „Локвањи” „Пластови”, „Станица Сен Лазар”, „Пејзажи из Нормандије”, „Венеција”, „Врт у Живернију”… Најчувенија је серија од двадесетак слика фасаде Руанске катедрале, од којих се „Ружичаста” налази у Народном музеју у Београду, док је у Лувру пет најуспелијих.

Изложба је мајсторски осмишљена. Слике су постављене на зидове мрких боја, како би Монеово умеће у избору колорита најбоље дошло до пуног изражаја. Исто тако су врло добро урађени прелази са теме на тему, а да при том посматрач ниједног момента не осети замор. Интересантан је и део где се налазе портрети, међу којима је и један ретко излаган, портрет Монеове прве жене, Камиј, на самртној постељи. Сликар је овај моменат изузетно деликатно приказао тако што је лик своје преминуле супруге обавио плавичастом измаглицом.

Велику пажњу привлаче и делови једне од најмонументалнијих Монеових слика „Доручак на трави”, коју сликар никада није потпуно завршио. Музеј „Пушкин” из Москве је уступио скице ове слике како би утисак био комплетан.

Врхунац изложбе је свакако део који приказује период пред крај Монеовог живота, када се он потпуно повукао у своју кућу у Живернију (Нормандија). Сликар је тада био потпуно опседнут огромним вртом око куће. Најимпозантнија је серија „Локвањи”, која плени благошћу боја и светлошћу у различито доба дана.

Захваљујући Француском културном центру у Београду, наша публика је недавно имала прилику да, на Калемегдану, види изложбу репродукција француских импресиониста, укључујући и Клода Монеа. Те слике су, иначе, део сталне поставке Музеја Орсеј у Паризу.

Мина Аксентијевић