Теку и вода и ракија

ГОРЊА ТРЕПЧА – У бањском селу под Вујном и Буковиком јуче су, на благи дан, потекле врхунска вода и ракија. Најпре су проглашени резултати деветог такмичења "Шумадијска краљица"за најбољу препеченицу од шљиве, а затим прослављен долазак воде са Рзава, удаљеног 70 километара.
Иако је место чувено по природном лечилишту и извору минералне воде, испитиване од далеке 1904. године, тек јуче је добило први водовод.
– Још 1991. године подстакли смо израду пројекта за довођење пијаће воде, али се пет лета касније застало. Посао је настављен 2001. године и, ево, дочекали смо рзавску воду – каже Предраг Никитовић, потпредседник МЗ у селу и одборник у СО Чачак.

Он наводи да је Горња Трепча градила крак до седам километара удаљене Прислонице, где је прикључен на водосистем "Рзав", који туда пролази спајајући Чачак и Горњи Милановац. Трепчански огранак има најпре цеви промера 225, па 150 милиметара, издашност 16 литара у секунди и могућност да опслужи 715 корисника.

– У категорији домаћинстава, која су платила по 1.250 евра, потписано је 288 уговора, али се рачуна да сада има укупно 350 учесника. Све то на основу чињенице да је Природно лечилиште, рецимо, уплатило 50.000 евра, ТУРО "Морава" 12.500 евра, а и учешће власника соба за смештај било је веће – објашњава Никитовић.

Тако су, од 800.000 евра, колико вреди читав посао, мештани уложили половину, док је другу дала општина Чачак из буџета. Завршено је и око три петине разводне мреже у месту чији су становници, нарочито они што су насељени ближе извору минералне воде, управо њу користили и као техничку, јер друге није било.

Реч је о веома богатом, термоминералном изворишту, са сталном температуром између 28 и 31 степени Целзијуса. Стручњаци два београдска института недавно су објавили да је ово једина вода у крају која испуњава све услове за пуњење, и нуди могућност да се, користећи само вишкове, добија 9.000 боца на сат.

Бања у Горњој Трепчи по традицији, на Малу Госпојину, кад слави месна Богородичина црква, приређује "Дане здравља", и у саставу те приредбе такмичење за најбољу препеченицу од шљиве. Ове године на реду је било девето надметање за "шумадијску краљицу", па је из разних подручја Србије послато 36 узорака.

Оцењивачка комисија и овог пута заседала је под управом професора др Мирослава Никићевића са Пољопривредног факултета у Земуну, и одредила редослед свих учесника. Победио је Велимир Јовићевић из Осонице код Ивањице, са ракијом старом 30 година, оцењеном са 18,26 поена. Други је Милољуб Средојевић из Бабајића код Љига (18,02), трећи Станимир Минић из Доње Трепче, чија је шљивовица из 2002. године добила 17,91 поен.

Међу првих десет уврстили су се још и Станимир Минић са ракијом из 2003. године (17,86 поена), Андрија Ајдачић из Лисе код Ивањице (17,81), Иван Смиљанић из Липнице код Љига (17,79), Јаћим Антонијевић из Липља код Љига (17,70), Слободан Петрић из Доњих Бањана код Љига (17,66), Станимир Минић за ракију из 2004. године (17,66) и Вера Лазаревић из Козеља, општина Љиг (17,66 поена).

Победник из Осонице с поносом вели да његова ракија нема цену.

– Зато што није на продају. Послужим госте, попијем и ја неку, али не продајем пошто и немам много дрвета, укупно четири стотине. Ово је ракија од старе маџарке коју сам углавном искрчио, и пре десет година посадио стенлеј и чачанску родну. Лане сам имао само 15 казана и испекао 150 литара, али волим да имам добру ракију – вели Јовићевић.

Ракилук је данас њему, са 60 навршених година, више забава него посао. За живот је зарађивао више као занатлија, израдом држалица, па је то предао сину. Има неко своје правило у печењу националног пића.

– Сви судови и сви плодови морају бити чисти као сунце. То је најважнији услов за добијање добре ракије која се не може направити ако у буре за џибру убаците, макар и грешком, лист, гранчицу или трулу шљиву.