Фармери из ваљевске градске куће

Ваљево – Градска Дирекција за пољопривреду и робне резерве, на чијем челу се налази инжењер пољопривреде Предраг Ерић, има 4.000 оваца сјеничке расе. Поређења ради, најуспешнији сточар у ваљевском крају Зоран Косић има стадо од 300 оваца, односно скоро 15 пута мање од фармера из овдашње градске куће. Инжењер Ерић у разговору за наш лист подсећа да је држање стоке у саставу општинских робних резерви почело осамдесетих година прошлог века. Такозвани развојни модел стартовао је 2002. године са 500, да би данас тај број био преко 4.000 грла.

– Према мом сазнању, у оваквом обиму не постоји нешто слично ни у једној локалној самоуправи или граду у Србији. Принцип пословања везан је за уговоре које Дирекција закључује са заинтересованим пољопривредницима чија је основа повраћај робе, односно живих грла оваца. Са нама пољопривредници потписују уговор на три године о преузимању на чување, примера ради 30 грла, којим се обавезују да ће по његовом истеку Дирекцији вратити 39, односно стадо увећано за 10 одсто по години. Рачуница говори да се за три године од преузетих на чување 30 може формирати стадо од 120 грла од којих пољопривреднику уз незнатна улагања у власништву остаје око 80 оваца. Овакав принцип рада показао се јако добрим за подстицање развоја пољопривредника и њихових домаћинстава – објашњава Предраг Ерић, директор Дирекције за пољопривреду и робне резерве у Ваљеву.

Он вели да је тренутно у уговорном односу са Дирекцијом 350 пољопривредника који могу добити на чување и репродукцију најмање 20 а највише 60 оваца. Под повољним условима, додуше у мањем броју, уступају се и музна грла сименталске расе, као и телад за тов.

Пре неколико година регистрован је мањак од близу хиљаду оваца из градских резерви.

– Ја у то време нисам радио у Дирекцији, али се могло чути како су нестале овце „појели невидљиви вукови“, а истовремено су се помињале и „јагњеће бригаде“. Лично мислим да су пропусти настали као последица кризних и нестабилних времена када је тешко било контролисати и много крупније послове. Ми данас од укупног броја пољопривредника са којима смо у уговорним односима имамо проблема са њих 10 одсто. Никоме не гледамо кроз прсте, већ стриктно промењујемо прописе везане за робне резерве и од оних који одбијају да поштују уговор задовољење тражимо судским путем. У случају да од таквог принципа и понашања одступимо, цео овај пројект би се преко ноћи урушио – наводи Ерић, додајући да су захваљујући робним резервама у ваљевском крају стасали бројни средњи и велики фармери, као и значајни робни произвођачи меса, али и да је многим породицама сарадња са Дирекцијом обезбедила егзистенцију. То је посебно значајно, како истиче, када су у питању млађи људи који су остали на очевини и они које је транзиција приморала да се врате у село. Ерић објашњава да Дирекција за свој рад полаже рачуне Градском већу, односно Скупштини града Ваљева, и то два пута годишње. Он сматра да није далеко дан, односно година када ће стадо Робних резерви Ваљева у живом бројати и целих 10.000 грла. То онда више, како устврди, неће бити само развојни потенцијал, већ истинско благо.