Библиофилија у слици и речи

Сви они који учествују у стварању једне књиге то обично чине предано, са пуно љубави. И, обично су обузети оном џојсовском потрагом за „идеалним читаоцем који пати од идеалне несанице”. Постоје, међутим, књиге које се праве у ограниченом тиражу од само неколико примерака, посебним уметничким поступком, ручном израдом, на специфичном папиру и несвакидашњег су дизајна, које никада неће угледати „тржишну светлост дана”, па тако неће наћи ни свог идеалног читаоца. Такве књиге зову се библиофилска издања, стварају их студенти на одсеку графика књиге на Факултету примењене уметности као своје дипломске радове. Професор Југослав Влаховић, наш познати илустратор и уредник недавно објављеног наслова „Библиофилска издања на ФПУ 1964-2010”, избројао је око 300 радова из овог предмета, насталих у наведеном периоду. Толико их је и представљено у књизи.

– Ово је права, не тако мала, библиотека. Реч је о драгоценим примерцима радова који су, сваки за себе, посебна прича. И који су веома вредни, иако се неће наћи пред публиком. Између осталог и зато јер студенти том књигом покажу практично све што су научили – илустрацију, типографију и графику – све вештине које се у графици књиге споје. Оваква збирка је чак и у европским мерилима раритет – каже Влаховић.

Све књиге, које су до пре неколико недеља прекривале професоров сто у његовом кабинету, веома су разноврсне. Неке од њих урађене су у облику телефонског планера, или су обликоване као салвете, троугласте, неке чине полулопту, неке могу да се отворе у пуном кругу... Према речима Влаховића, књига, коју је лично послао у Москву и Братиславу и тек намерава да је разасла по свету, послужиће и као једна суптилна промоција и препорука.

– Иако уметници чији се радови налазе у њој немају велики простор, углавном је реч о једној или чак само пола стране, то ће сигурно бити добра референца и за њих и за целу нашу школу.

Како даље истиче, библиофилија се проширила и на ликовне уметнике, којима се овај начин показао као занимљив за истраживање. Реч је о књигама уметника, у којима су сакупљени њихови ликовни радови, формат није превише захтеван, а аутори су у стању да испричају своју причу у форми доступној широкој публици. Што би могло да значи да са дигиталном ером књига ипак не одумире.

– Изгледа да се враћа потреба за листањем, које је нама свима негде генетски блиско. Класична књига бори се за читаоце богатством опреме, новим материјалима, атрактивним корицама, новим врстама папира. Све што је библиофилија неговала као нешто ексклузивно сада долази до изражаја и у класичном издаваштву.

Међу познатим графичарима који су на овај начин дипломирали налазе се и Лазар Средановић, Душан Петричић, Добри Стојановић, Звонко Грмек, Драгана Атанасовић, Растко Ћирић, Даниела Фулгоси, Душан Павловић, Игор Оршолић и многи други… И наш саговорник дипломирао је, такође, на овај начин, 1974. године и то, са чим би другим, него са књигом карикатура, првом те врсте међу библиофилским издањима. Занимљиво је додати да је и сама књига о овим издањима заправо библиофилска. Тијана Богосављевић дизајнер је овог дела, које је уједно и њен дипломски рад. Како професор Влаховић, уз осмех истиче – веома успешан.

М. Димитријевић

------------------------------------------

Зашто је укинута награда за најлепшу књигу на Сајму?

Природно место за награђивање најбоље опремљених издања јесте Сајам књига, јер су издавачи и примењени уметници из истог миљеа и тесно сарађују. Међутим, према Влаховићевим речима, од прошле године Сајам је укинуо награду за најлепшу књигу, уз препоруку да се она пребаци у склоп Графиме – сајма графичке индустрије, који је, на жалост, чисто технолошки оријентисан, па је стога и мање погодно место за то.

– За мене је било непријатно изненађење да су организатори Сајма књига и људи задужени за културу у граду одлучили да укину једно овакво признање. Ми ћемо покушати преко УЛУПУДС-а да ту награду вратимо и да је назовемо именом легендарног професора Богдана Кршића. Било би најприродније да се значај ове награде освежи, и надам се да ће се то и десити – каже Влаховић.