Bibliofilija u slici i reči

Svi oni koji učestvuju u stvaranju jedne knjige to obično čine predano, sa puno ljubavi. I, obično su obuzeti onom džojsovskom potragom za „idealnim čitaocem koji pati od idealne nesanice”. Postoje, međutim, knjige koje se prave u ograničenom tiražu od samo nekoliko primeraka, posebnim umetničkim postupkom, ručnom izradom, na specifičnom papiru i nesvakidašnjeg su dizajna, koje nikada neće ugledati „tržišnu svetlost dana”, pa tako neće naći ni svog idealnog čitaoca. Takve knjige zovu se bibliofilska izdanja, stvaraju ih studenti na odseku grafika knjige na Fakultetu primenjene umetnosti kao svoje diplomske radove. Profesor Jugoslav Vlahović, naš poznati ilustrator i urednik nedavno objavljenog naslova „Bibliofilska izdanja na FPU 1964-2010”, izbrojao je oko 300 radova iz ovog predmeta, nastalih u navedenom periodu. Toliko ih je i predstavljeno u knjizi.

– Ovo je prava, ne tako mala, biblioteka. Reč je o dragocenim primercima radova koji su, svaki za sebe, posebna priča. I koji su veoma vredni, iako se neće naći pred publikom. Između ostalog i zato jer studenti tom knjigom pokažu praktično sve što su naučili – ilustraciju, tipografiju i grafiku – sve veštine koje se u grafici knjige spoje. Ovakva zbirka je čak i u evropskim merilima raritet – kaže Vlahović.

Sve knjige, koje su do pre nekoliko nedelja prekrivale profesorov sto u njegovom kabinetu, veoma su raznovrsne. Neke od njih urađene su u obliku telefonskog planera, ili su oblikovane kao salvete, trouglaste, neke čine poluloptu, neke mogu da se otvore u punom krugu... Prema rečima Vlahovića, knjiga, koju je lično poslao u Moskvu i Bratislavu i tek namerava da je razasla po svetu, poslužiće i kao jedna suptilna promocija i preporuka.

– Iako umetnici čiji se radovi nalaze u njoj nemaju veliki prostor, uglavnom je reč o jednoj ili čak samo pola strane, to će sigurno biti dobra referenca i za njih i za celu našu školu.

Kako dalje ističe, bibliofilija se proširila i na likovne umetnike, kojima se ovaj način pokazao kao zanimljiv za istraživanje. Reč je o knjigama umetnika, u kojima su sakupljeni njihovi likovni radovi, format nije previše zahtevan, a autori su u stanju da ispričaju svoju priču u formi dostupnoj širokoj publici. Što bi moglo da znači da sa digitalnom erom knjiga ipak ne odumire.

– Izgleda da se vraća potreba za listanjem, koje je nama svima negde genetski blisko. Klasična knjiga bori se za čitaoce bogatstvom opreme, novim materijalima, atraktivnim koricama, novim vrstama papira. Sve što je bibliofilija negovala kao nešto ekskluzivno sada dolazi do izražaja i u klasičnom izdavaštvu.

Među poznatim grafičarima koji su na ovaj način diplomirali nalaze se i Lazar Sredanović, Dušan Petričić, Dobri Stojanović, Zvonko Grmek, Dragana Atanasović, Rastko Ćirić, Daniela Fulgosi, Dušan Pavlović, Igor Oršolić i mnogi drugi… I naš sagovornik diplomirao je, takođe, na ovaj način, 1974. godine i to, sa čim bi drugim, nego sa knjigom karikatura, prvom te vrste među bibliofilskim izdanjima. Zanimljivo je dodati da je i sama knjiga o ovim izdanjima zapravo bibliofilska. Tijana Bogosavljević dizajner je ovog dela, koje je ujedno i njen diplomski rad. Kako profesor Vlahović, uz osmeh ističe – veoma uspešan.

M. Dimitrijević

------------------------------------------

Zašto je ukinuta nagrada za najlepšu knjigu na Sajmu?

Prirodno mesto za nagrađivanje najbolje opremljenih izdanja jeste Sajam knjiga, jer su izdavači i primenjeni umetnici iz istog miljea i tesno sarađuju. Međutim, prema Vlahovićevim rečima, od prošle godine Sajam je ukinuo nagradu za najlepšu knjigu, uz preporuku da se ona prebaci u sklop Grafime – sajma grafičke industrije, koji je, na žalost, čisto tehnološki orijentisan, pa je stoga i manje pogodno mesto za to.

– Za mene je bilo neprijatno iznenađenje da su organizatori Sajma knjiga i ljudi zaduženi za kulturu u gradu odlučili da ukinu jedno ovakvo priznanje. Mi ćemo pokušati preko ULUPUDS-a da tu nagradu vratimo i da je nazovemo imenom legendarnog profesora Bogdana Kršića. Bilo bi najprirodnije da se značaj ove nagrade osveži, i nadam se da će se to i desiti – kaže Vlahović.