Акробације у дрвету

Тим наших младих дизајнера који су спремни да се, с пуно дара за дизајн, баве савременим намештајем, до сад су већ показали и доказали да су натпросечно даровити за посао који су одабрали.

Када су се први пут појавили на београдском Сајму намештаја, а било је то пре пет година, скренули су пажњу на себе својим оригиналним радовима иако су били смештени на скученом простору и не на ударима погледа посетилаца. Веома брзо поставило се неминовно питање ко су и ти млади иноватори у обради дрвета који су се поиграли овим природним материјалом стварајући неубичајне облике?

О њиховим учешћима на сајмовима у Београду и Милану говори мр Јелена Матић, доцент на Шумарском факултету у Београду, која је на челу тима који се толико успешно бави дрветом и његовом обрадом да су до сада већ освојили, ни мање ни више, већ тачно 66 награда.

– У Милану смо боравили у оквиру пројекта YoungSerbiandesigners који водим са Мајом Лалић, а у организацији културне организације Миксер и Siepe. Представили су се наши најбољи млади дизајнери. Било је то у априлу ове године. Излагали су десет радова, међу којима је била и докторанткиња Шумарског факултета, Миљана Николић са прототипом столице „playme”. Столица је међу осталим радовима била номинована за престижну награду Designreportaward, а за који дан ће се наћи у слободној продаји у објектима Симпа.

Увек је интересантно сазнати какав је положај младих дизајнера намештаја у Србији и да ли могу да буду апсолутно самостални или пак одлуку о неком производу доносе произвођачи.

– Докле год не буду препознати од стране одређеног произвођача, млади људи морају самостално да се баве развојем своје идеје и израдом прототипова. У протеклих шест година учествовала сам у организацији више од 70 изложби (од тога осам иностраних) на којима су представљани радови наших младих људи како би и они и њихов рад постали видљиви. Чињеница је да ће се произвођач најпре одлучити за неки производ ако га види као прототип, а не као цртеж и на нама је да студенте мотивишемо да се упусте у ту мисију – реализације идејног решења производа.

Према њеним речима, после значајних успеха које су имали, сада је много лакше да убеде младог човека који студира да се одлучи и на ваннаставни рад само ради личног усавршавања и да се удружи са колегама ради постизања бољих резултата.

Увек је лепо да се сазна какав је наш лични однос према простору у коме живимо и његовом опремању, што подразумева колико смо спремни да прихватамо новине и унесимо их у сопствени дом.

– Иновације лако прихватамо онда када то не радимо из моде, него зато што нам неки њихов квалитет побољшава квалитет нашег живота. Идејна решења производа која ми радимо на Факултету су у широкој лепези, од изузетно експерименталних и иновативних, до комерцијалних модела. Већина оних која се излажу добијају награде и о њима се пише. До сада смо пустили у производњу (Компанија Симпо) четири производа и то су модели за које се не може на први поглед рећи да су изузетно комерцијални.

Мр Јелена Матић сматра да сама појава ових производа на нашем тржишту и њихова продаја показати колико су људи у Србији спремни на куповину нових модела необичног дизајна у њиховог уношења у сопствени дом.