Утицај бране на животну средину

Ваљево – Очекивања да ће са привођењем крају радова на вештачкој акумулацији Ровни, на реци Јабланици, 12 километара узводно од Ваљева, утихнути примедбе на ову капиталну водопривредну инвестицију нису се обистинила. Како брана расте, тако су све гласнија питања због чега још није урађена студија за процену њеног утицаја на животну средину, јер грађани желе да знају шта ће се дешавати када брана буде напуњена водом. Истовремено енергично се тражи од градитеља да вода у будућем језеру буде заустављена испод цркве Грачанице, једне од најстаријих богомоља у ваљевском крају.

Градитељи и инвеститори заокупљени су углавном финансијама. Наиме, поред 50 милиона евра колико је у протеклих 25 година потрошено за градњу акумулације, до њеног стављања у функцију потребно је још 15 милиона евра. Да би се до тих пара дошло, морало је да се приступи одређеним променама у организационо-управљачким односима. Тако су однедавно, поред Ваљева, суоснивачи новог регионалног водопривредног предузећа „Колубара“ општине Лазаревац, Лајковац, Уб и Мионица које ће из акумулације Ровни дугорочно обезбедити воду за пиће.

Међутим, како се почетак пуњења акумулације приближава, највероватније средином наредне године, и даље се траже од извођача радова и локалне власти појединости у вези са акумулацијом. Драган Мојсиловић, председник Градског одбора Либерално-демократске партије, пита се због чега још није урађена студија о процени утицаја бране на животну средину.

– Студија се мора урадити пре почетка пуњења бране, јер грађани Ваљева морају да знају шта ће се дешавати када језеро буде напуњено водом. Струка треба да каже како ће језеро утицати на здравље људи, флору и фауну, воду, ваздух, микроклиму, као и на материјална и културна добра. Грађане посебно брине хоће ли бити угрожена њихова безбедност, јер није тајна да се ради о трусном подручју. Израда студије није политичко, већ егзистенцијално питање. Грађани су у некој врсти измаглице када је у питању 75 метара висока брана и пет километара дуго језеро на нешто више од 10 километара од њихових домова – каже Мојсиловић, уз напомену да у ЛДП-у нису против овог водопривредног објекта.

Не смирују се ни апели у вези са судбином цркве Грачанице јер је она на локацији коју би будуће језеро требало да потопи. То је једна од најстаријих богомоља у ваљевском крају која је 1997. године проглашена за заштићено културно добро, па око 10.000 Ваљеваца из земље и иностранства својим потписима покушавају да одбране Грачаницу од измештања на нову локацију. Јордан Дражић, председник Удружења грађана „Грачаница“, каже за наш лист да је то велики тест за локалну, али и за државну власт у погледу очувања својих светиња и заштићених културних добара.