„Црне тачке” уцртали неодговорни возачи и пешаци

На десет најопаснијих „црних тачака” – саобраћајним локација где, према статистици, страда највећи број учесника у саобраћају – живот је за три године изгубио 21 возач и пешак, док их је још око 30 тешко повређено. Најпогубнији саобраћајни пунктови махом су распрострањени дуж булевара и широких улица, где се углавном страда због прекорачења брзине. У Студији коју је за територију 17 општина израдила Криминалистичко полицијска академија, израчунато је да у престоници постоји 108 опасних локација, од тога је 21 место категоризовано у први ранг по опасности.

Саобраћајни стручњаци установили су да је укрштање Булевара Николе Тесле и Ушћа, где је претходних година страдао рекордан број мотоциклиста, најопаснија раскрсница у граду, а критичним местима оцењени су и делови Булевара Ослобођења, Улице Јурија Гагарина, Зрењанинског пута, Савске и Булевара војводе Мишића (где на потезу од Палате правде до надвожњака за Баново брдо постоје чак три „црне тачке”). У врх листе погубности су и раскрснице Булевара краља Александра и Господара Вучића, односно Деспота Стефана и Мије Ковачевића, те деоница Улице пуковника Миленка Павловића.

Професор Крсто Липовац, један од аутора студије, истиче да су анализом локација утврђене и мере које треба спровести како би се број несрећа смањио.

– Део мера реализује се кроз одржавање саобраћајница, један мањи део изменом система управљања саобраћајем, док најсложеније захвати подразумевају озбиљне техничке инвестиције и грађевинске радове. Сигурно је да се компликовано и небезбедно укрштање може решити изградњом кружног тока, али то је сложен и скуп пројекат. Зато смо се одлучили за мере у постојећем „простору” где се мањим изменама може унапредити безбедност,  а број несрећа опадне и за 40 одсто – истиче Липовац.

Главни узрок трагедија и тешких повреда стручњаци виде у неприлагођеној брзини. У Секретаријату за саобраћај, надлежном за спровођење предложених мера, сматрају да безбедност, пре свега, зависи од учесника у саобраћају.

– Редовно нас питају „да ли сте на тој раскрсници поставили семафор и пешачки прелаз?” Па, на свим „црним тачкама” постоје семафори, знаци, прелази и острва, прописна обележја. И где год је било могуће, поставили смо додатну сигнализацију. Ове тачке су „црне” из два разлога: непажње и небудности возача и пешака. У Булевару војводе Мишића, на пример, постоји знак који забрањује полукружно скретање, али возачи то упорно игноришу и скраћују пут изазивајући опасност. Издали смо налог да се у Булевару Николе Тесле уграде вибро-акустичне траке које повећавају будност, али како оне да зауставе мотоциклисту који се залетео брзином вишеструком од дозвољене? – каже Драгољуб Ђаконовић, градски секретар за саобраћај.

Он додаје да саобраћајнице нису „саме по себи криве”, па ни регулативне мере не могу подићи безбедност на виши ниво ако се учесници у саобраћају оглушују о прописе.

– Постоје и друге мере које захтевају обимне грађевинске радове, прекид саобраћајних токова и огромна средства, али питање је колико би то променило ствари ако за главни узрок страдања имамо непажњу учесника у саобраћају – закључује Ђаконовић.

----------------------------------------------

Раскрсница Булевара Николе Тесле и Ушћа

Уз бројне несреће са повредама, у претходне две године погинула су двојица мотоциклиста и пешак. На делу булевара који дели блокове 16 (ТЦ „Ушће”) и 15 (Музеј савремене уметности) не постоји пешачки прелаз иако је ова траса најприроднији наставак кретања пешака од тржног центра. Брзина је ограничена на 50 километара на час, али дугачак правац од Земуна делује као „мамац” за возаче склоне да игноришу прописе. Уз увођење ограничења од 40 км/х, брзину би требало да смање и будуће вибро-акустичне траке, док би планирано постављање ограда спречило претрчавање.

----------------------------------------------

Раскрсница Булевара војводе Мишића и Руске

Три живота однета су на овој раскрсници  у последње три године – један пешак погинуо је прелазећи ван прелаза, другог је убио трамвај, а трећа особа страдала је у директном судару два возила. Овде су повређена и два полицајца. Пешаци пред собом имају прелаз који води преко шест трака и два трамвајска колосека (које бахати возачи учестало користе). Ограничење брзине трамваја на 10 километара на час у зони раскрснице, „дупла пуна” линија између смерова (забрана полукружног окретања) и физичка препрека између коловоза и трамвајске баштице, неке су од мера.

----------------------------------------------

Јурија Гагарина од Душана Вукасовића до броја 221

Ноћу омиљен међу „дивљим” мотоциклистима и играчима „српског рулета” (уличне трке од семафора до семафора), „горњи крај” Јурија Гагарина у току дана претрчава велики број пешака. Од 2006. до 2008. овде су тешко повређени учесници у 11 несрећа. „Београд-пут” је започео постављање ограда по рубу трамвајске баштице, а у плану секретаријата је и израда пешачке платформе која ће повећати прегледност. Подужно паркирање у попречној Улици Душана Вукасовића једно је од решења за хаотично паркирање у том делу, а изградња аутобуских ниша у Јурија Гагарина спречила би нагла престројавања возача из десне траке.

----------------------------------------------

Булевар војводе Мишића од броја 49 до 63

Некадашњи пешачки прелаз у висини Господарске Механе укинут је јер је драстично смањивао проточност, али зла навика пешака да прелазе улицу за резултат је у последње три године имала двоје погинулих и троје тешко повређених. Ходање до раскрснице са Руском улицом предуг је пут за прелазак на непарну страну где је стајалиште аутобуса. Три траке из правца сајма сужавају се у две код „тобогана” за Баново брдо па су честа „исецања” и незгоде приликом престројавања. Пешачка пасарела или потходник, односно ограда између праваца (против претрчавања) решења су за ову „тачку”.

----------------------------------------------

Раскрсница Савске и Милоша Поцерца

Три смрти у више од петнаест несрећа биланс су „црне” раскрснице код Палате правде. Лево скретање из Савске у Милоша Поцерца води преко средишње трамвајске баштице, а због недовољно увучених ниша на аутобуским стајалиштима бахати возачи често прелазе у леву траку и „секу” колеге за воланом. Ову станицу користе међуградски аутобуси и  често се у десној траци формирају колоне. Заштитна ограда трамвајског стајалишта релативно је кратка па многи  „тројку” и „дванаестицу” хватају претрчавајући Савску.