Лидер с рђавим оценама

Шта се обавезно нађе на столу сваког озбиљног инвеститора пре него што одлучи да инвестициону заставу забоде у Србију? Одговор је – гомила извештаја у којима се наша земља оцењује по разним критеријумима: од ризика за пословање, преко степена корупције, до процедура за издавање грађевинских дозвола, степена заштите инвеститора… Судећи према речима консултаната за страна улагања, све оно што они прочитају и траже више је за рубрику „веровали или не”. С правом, јер само се једном греши приликом улагања новца у непознату земљу каква је Србија за многе пословне људе.

А одговор на питање зашто се инвеститори затрпавају толиким папирима лежи само у једној чињеници – капитал је плашљива зверка.

Тако се на столу потенцијалних улагача међу првима нађе извештај Међународног монетарног фонда „Глобалне економске перспективе” у којима се мери стопа инфлације и очекивани економски раст. Па тако за следећу годину ММФ нашој земљи прогнозира раст привреде од три одсто и верује да ће инфлација остати у границама које је предвидела Народна банка Србрије, односно да неће бити већа од седам одсто.

Према речима Махмуда Бушатлије, консултанта за страна улагања, врло је важно да ли Србија има или нема аранжман са фондом. Неке макроекономске бројке инвеститорима могу да не уливају поверење, али надзорник из Вашингтона је гарант стабилности.

– Озбиљни инвеститори прате чак и буџетске бројке – каже Буштлија.

Након што сагледају макроекономске перспективе, прелази се на анализу тржишта, али и правосудног система.

– Проблем је што се у последњих неколико година, од како је криза кренула, моји разговори са улагачима углавном завршавају на првој информативној фази у којој се сагледавају економски ризици. Јер колико год се нама одавде чинило да странци нешто не знају, они су врло добро упознати са условима за пословање. Врло често ангажују стручњаке који ће урадити анализу – зашто на пример судски спорови толико касне. И Европска комисија је у свом извештају о напретку Србије замерила нашим судовима на пристрасности, јер одлагање спорова странци тако тумаче – истиче наш саговорник.

И без обриза на изјаве државних званичника по којима је Србија лидер у региону, они који нас оцењују тако нас, ипак, не виде. Тако је у годишњем Извештају о пословању Међународне финансијске корпорације и Светске банке наша земља заузела 89. место, што је нешто мало боља позиција него прошле године. Међутим, према условима за покретање бизниса, Србија заузима 83. место, у области издавања грађевинских дозвола је 176, када је у питању регистровање имовине заузима 100. позицију, а позиција јој је најбоља када је у питању лакоћа добијања кредита - по том параметру смо на 15. месту. У области заштите инвеститора и међународне трговине, у извештају Светске банке Србија заузима 74. позицију, а према порезима је на 138. месту.

Према последњим истраживањима Светског економског форума,

Србија је 2009. са оценом 3,84 доспела на 96. место по конкурентности своје привреде. То је погоршање ранга у односу на претходну годину, када је  наша земља била на 93. месту, али је имала оцену 3,77.

Од 111 индикатора, на бази којих се процењује ниво укупне конкурентности, у 78 је Србија остварила пад ранга, што значи да је у 70 одсто случајева дошло до релативног заостајања.

Најнеповољнији резултати су остварени у сегменту развијености институција и инфраструктуре, посебно административне и логистичке. Степен заостајања Србије у ове две базичне области за конкурентност и развој драматично се одражава како на целокупну привредну активност земље тако и на животни стандард грађана.

Други важан сегмент у коме смо остварили неповољне резултате је тржишност пословног амбијента. Србија се у сегменту функционисања тржишта робе и услуга налази на самом светском дну: дакле на 138. и 137. месту по доминацији на тржишту и по ефектима антимонополских политика. Уз то, по интензитету локалне конкуренције и по осмишљености купаца на 131. смо месту. Дакле, имамо превелику доминацију играча на страни понуде и потпуно запостављене потрошаче на страни тражње, а без захтевних потрошача нема ни квалитетне домаће понуде.

А на овогодишњој листи Транспаренси интерншенела међу земљама које имају велике проблеме с корупцијом, индекс перцепције корупције остао је исти као прошле године. Лане је Србија била сама на 83. месту, а сада дели позицију од 78. до 84. места с Кином, Грчком, Колумбијом, Лесотом, Перуом и Тајландом.