Lider s rđavim ocenama

Šta se obavezno nađe na stolu svakog ozbiljnog investitora pre nego što odluči da investicionu zastavu zabode u Srbiju? Odgovor je – gomila izveštaja u kojima se naša zemlja ocenjuje po raznim kriterijumima: od rizika za poslovanje, preko stepena korupcije, do procedura za izdavanje građevinskih dozvola, stepena zaštite investitora… Sudeći prema rečima konsultanata za strana ulaganja, sve ono što oni pročitaju i traže više je za rubriku „verovali ili ne”. S pravom, jer samo se jednom greši prilikom ulaganja novca u nepoznatu zemlju kakva je Srbija za mnoge poslovne ljude.

A odgovor na pitanje zašto se investitori zatrpavaju tolikim papirima leži samo u jednoj činjenici – kapital je plašljiva zverka.

Tako se na stolu potencijalnih ulagača među prvima nađe izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda „Globalne ekonomske perspektive” u kojima se meri stopa inflacije i očekivani ekonomski rast. Pa tako za sledeću godinu MMF našoj zemlji prognozira rast privrede od tri odsto i veruje da će inflacija ostati u granicama koje je predvidela Narodna banka Srbrije, odnosno da neće biti veća od sedam odsto.

Prema rečima Mahmuda Bušatlije, konsultanta za strana ulaganja, vrlo je važno da li Srbija ima ili nema aranžman sa fondom. Neke makroekonomske brojke investitorima mogu da ne ulivaju poverenje, ali nadzornik iz Vašingtona je garant stabilnosti.

– Ozbiljni investitori prate čak i budžetske brojke – kaže Buštlija.

Nakon što sagledaju makroekonomske perspektive, prelazi se na analizu tržišta, ali i pravosudnog sistema.

– Problem je što se u poslednjih nekoliko godina, od kako je kriza krenula, moji razgovori sa ulagačima uglavnom završavaju na prvoj informativnoj fazi u kojoj se sagledavaju ekonomski rizici. Jer koliko god se nama odavde činilo da stranci nešto ne znaju, oni su vrlo dobro upoznati sa uslovima za poslovanje. Vrlo često angažuju stručnjake koji će uraditi analizu – zašto na primer sudski sporovi toliko kasne. I Evropska komisija je u svom izveštaju o napretku Srbije zamerila našim sudovima na pristrasnosti, jer odlaganje sporova stranci tako tumače – ističe naš sagovornik.

I bez obriza na izjave državnih zvaničnika po kojima je Srbija lider u regionu, oni koji nas ocenjuju tako nas, ipak, ne vide. Tako je u godišnjem Izveštaju o poslovanju Međunarodne finansijske korporacije i Svetske banke naša zemlja zauzela 89. mesto, što je nešto malo bolja pozicija nego prošle godine. Međutim, prema uslovima za pokretanje biznisa, Srbija zauzima 83. mesto, u oblasti izdavanja građevinskih dozvola je 176, kada je u pitanju registrovanje imovine zauzima 100. poziciju, a pozicija joj je najbolja kada je u pitanju lakoća dobijanja kredita - po tom parametru smo na 15. mestu. U oblasti zaštite investitora i međunarodne trgovine, u izveštaju Svetske banke Srbija zauzima 74. poziciju, a prema porezima je na 138. mestu.

Prema poslednjim istraživanjima Svetskog ekonomskog foruma,

Srbija je 2009. sa ocenom 3,84 dospela na 96. mesto po konkurentnosti svoje privrede. To je pogoršanje ranga u odnosu na prethodnu godinu, kada je  naša zemlja bila na 93. mestu, ali je imala ocenu 3,77.

Od 111 indikatora, na bazi kojih se procenjuje nivo ukupne konkurentnosti, u 78 je Srbija ostvarila pad ranga, što znači da je u 70 odsto slučajeva došlo do relativnog zaostajanja.

Najnepovoljniji rezultati su ostvareni u segmentu razvijenosti institucija i infrastrukture, posebno administrativne i logističke. Stepen zaostajanja Srbije u ove dve bazične oblasti za konkurentnost i razvoj dramatično se odražava kako na celokupnu privrednu aktivnost zemlje tako i na životni standard građana.

Drugi važan segment u kome smo ostvarili nepovoljne rezultate je tržišnost poslovnog ambijenta. Srbija se u segmentu funkcionisanja tržišta robe i usluga nalazi na samom svetskom dnu: dakle na 138. i 137. mestu po dominaciji na tržištu i po efektima antimonopolskih politika. Uz to, po intenzitetu lokalne konkurencije i po osmišljenosti kupaca na 131. smo mestu. Dakle, imamo preveliku dominaciju igrača na strani ponude i potpuno zapostavljene potrošače na strani tražnje, a bez zahtevnih potrošača nema ni kvalitetne domaće ponude.

A na ovogodišnjoj listi Transparensi internšenela među zemljama koje imaju velike probleme s korupcijom, indeks percepcije korupcije ostao je isti kao prošle godine. Lane je Srbija bila sama na 83. mestu, a sada deli poziciju od 78. do 84. mesta s Kinom, Grčkom, Kolumbijom, Lesotom, Peruom i Tajlandom.