Краљево данас као велико градилиште

Краљево – Десет дана је протекло од земљотреса који је погодио Краљево и околину, земља се још не смирује, повремено се љуљају домови Краљевчана, али нема нових оштећења, само се распуклине на зидовима шире... Све се, како се овде често понавља, може поправити осим два живота, под рушевинама страдалих Наталије и Синише Сташић из насеља Грдица.

Опоравило се и око 180 повређених, а стрпело се небо, није било кише и мраза, па се сада ретко где – почев од центра града до најтеже погођених насеља и села попут Витановца, Грдице, Јарчујка, Сирче, Рибнице, Сијаћег Поља, Ковача и Кованлука – могу видети „оголели” кровови.

Како то и ред налаже, најпре је држава прискочила у помоћ, у Краљево је за пет, шест дана стигло 1,2 милиона комада црепа. Прва фаза санације последица земљотреса је окончана, а ту спадају и активности на нормализацији јавних функција, сва домаћинства на краљевачком подручју само после два дана добила су струју, после седам у све домове на градском подручју стигла је здрава пијаћа вода, а од данас 43 школе су почеле са радом. Реч је о 4.300 ђака који ће похађати наставу у сеоским и приградским школама. На „распусту” је још 11.500 ђака у 29 основних и средњих школа на подручју града који ће причекати док се школски објекти не поправе.

Иначе, Штаб за ванредне ситуације, на челу са градоначелником Краљева Љубишом Симовићем, успешно је контролисао ситуацију у ванредним условима, а у томе су им помагали и највиши државни функционери.

У градску касу до јуче слило се 183 милион динара. Поред поменуте количине црепа, овде је допремљено око 200 тона цемента, 90.000 комада цигле, 60.000 комада опеке, 20 тона армираног гвожђа, 150 кубика грађе, 80.000 квадратних метара фолије, знатне количине, димних цеви, прозора, изолационог материјала, намештаја... Помоћ и даље стиже и управо док у градској управи бележимо ове податке телефоном се јавља Цвико Крунић из Нове Пазове. Он обавештава штаб да је, као власник предузећа „Медијус”, уплатио 250.000 динара, а његових 130 радника још толико, укупно пола милиона динара.

– Чини ми се да је ово права прилика да се искаже солидарност свих нас, целе Србије. Желимо и друге да подстакнемо да помогну Краљевчанима. Иначе, мени је деда, по коме носим име, октобарских дана ратне 1941.године погинуо у Краљеву – каже нам Крунић.

Краљевчанима се помаже и радом: око 1.600 припадника МУП-а уложило је 13.000 радних сати, стално је било ангажовано више од стотину војника, скоро хиљаду разних добровољаца носило је цреп, чистило шут, исељавало унесрећене породице, а међу њима су грађевински радници, студенти, рудари, припадници Црвеног крста, разних удружења и грађани по соспственој иницијативи из више градова Србије.

Такође, данима овде ради више од 30 двочланих и трочланих комисија грађевинских стручњака из више српских градова и општина.

– До сада је од око 16.000 пријављених оштећених објеката стручно прегледано више од десет хиљада. Стручњаци су проценили да око 1.500 није за употребу, а другостепене комисије, од прегледаних 150 су процениле да је 29 за рушење. Реч је углавном о породичним кућама и ако се такав тренд настави у Краљеву ће бити око пет стотина објеката порушено. Ми већ од данас крећемо са уручењем решења за рушење како би брзо на тим локацијама подизали монтажне куће које је Влада Србије обећала као помоћ, а њих ће, вероватно, производити конзорцијум од неколико домаћих произвођача. Наравно, помоћи ће се и онима који не пристану на монтажне куће, већ се одлуче да зидају нове домове. Све чинимо да се штета у Краљеву од земљотреса санира до краја грађевинске сезоне у наредној години, а у сарадњи са Владом Србије радимо и на привредном опоравку овог подручја – каже за „Политику” Љубиша Симовић, градоначелник Краљева и командант градског штаба за ванредне ситуације.

Док тешко оштећене куће не буду поправљене или подигнуте нове многи Краљевчани ће боравити у домовима комшија, рођака и пријатеља, а до сада је у хотеле и друге објекте за колективни смештај привремено збринуто 303 лица, а њих четрдесетак који су стари и болесни у објекте здравствених и стационарних установа.

М. Дугалић