Пресуда следеће године

Пресуда по тужби Босне и Херцеговине против наше земље за геноцид највероватније ће бити донета почетком следеће године, а не до краја ове године, како је то најављено, каже за "Политику" Саша Обрадовић, један од заступника СЦГ пред Међународним судом правде.
Према његовим речима, 27. новембра ће почети усмена расправа у спору Гвинеја – Конго која ће трајати током целог децембра. За почетак марта већ је заказано рочиште у спору Никарагве и Хондураса. "Суд никада не ради на три случаја истовремено. Имајући то у виду, готово је извесно да ће се о нашем случају огласити почетком наредне године", каже Обрадовић. Иначе, није искључена ни могућност да се веће од 16 судија огласи ненадлежним за спор (аргумент наше стране је био да у време подизања оптужнице, 1993. године, СРЈ није била чланица УН, па не потпада под надлежност суда који је основала ова организација). Суд је још јуна 2003. године стао на становиште да се због питања надлежности неће одлагати расправа, али да ће се на самој расправи дати могућност да се поново покрене то питање.

Ових дана појавила се и информација по којој би БиХ наводно могла да одустане од тужбе. Реч је о анализи коју је урадио Међународни институт за балканске студије из Љубљане. До оваквог закључка они долазе на основу чињенице да је Сулејман Тихић, председавајући Председништва БиХ, одустао од захтева за преиспитивање уставности имена Република Српска, што се тумачи као плод притиска Сулејмана Угљанина на СДА у Сарајеву. По тој логици, могућност повлачења тужбе постаје извеснија уколико за члана Председништва БиХ буде поново изабран Тихић.

Овај став, међутим, нико не узима за озбиљно. У самој Републици Српској кажу да је потпуно нереално очекивати да ће БиХ повући тужбу, пре свега због страха од реакције властитог јавног мнења. Пре су склони тумачењу да је анализа урађена у сврху предизборне кампање појединих бошњачких кандидата уочи избора који су расписани за 1. октобар.

Суђење по тужби БиХ, да подсетимо, почело је 27. фебруара, тринаест година након што је подигнута тужба. Изношење оптужби и одбране, са краћим прекидима, трајало је до 9. маја, када се веће на челу са британским судијом Розалин Хигинс повукло на већање.

Образлажући тужбу своје земље, главни правни заступник Босне и Херцеговине Сакиб Софтић је рекао да она нема за циљ освету бошњачког народа, нити је поступак покренут да би се сваки босански Србин оптужио за акт геноцида који је почињен над несрбима у БиХ. Он је образложио да се бошњачка страна налази на суду зато што су "власти из Београда намерно несрбе из БиХ повели на пут у пакао, на пут који је био засут мртвим телима и расутим породицама, изгубљеном младошћу, изгубљеном будућношћу, уништеним градовима, културним и религијским споменицима..." Софтић је тврдио да БиХ не тежи било каквој освети према Србима, јер су "очигледно били заведени од својих вођа, спроводећи оно што суони започели раних деведесетих година прошлога века".

Заступници СЦГ настојали су да изнесу што више доказа у прилог тези да није постојала намера да се изврши геноцид над муслиманима у Босни. Главни заступник наше земље, британски адвокат Ијан Браунли, указивао је на студију америчке Централне обавештајне агенције "Балканско ратиште" као и извештај холандске владе у којима се наводи да нема доказа о директном учешћу власти и трупа из СРЈ у масакру Муслимана у Сребреници који је означен као кључни доказ о геноцидној намери. Одбрана је такође тврдила да власти у Београду нису контролисале паравојне формације из Србије које су ратовале у Босни од 1992. до 1995. године. Насупрот томе, како су рекли, има много доказа да су оне биле под контролом власти Републике Српске. Злочини које су починиле, ма како тешки, не могу се прогласити геноцидом.

Ово је, иначе, први случај у историји да суд, који су после Другог светског рата, тачније 1946. године, основале Уједињене нације као највишу правну инстанцу у свету, суди једној држави за геноцид, јер у време када је суђено нацистима немачка држава практично није постојала.

У случају да буде оглашена кривом, може се догодити да СЦГ буде приморана да плати велику одштету БиХ, која је најавила захтев од око 100 милијарди долара.