Откуп незнања
Како објаснити младим људима у Србији да новац и материјална добра нису једино што вреди? Како би они могли да докуче да је живот светиња, здравље највеће богатство, знање једини прави капитал, а породица "основна ћелија друштва", кад живе у земљи у којој се лекари туку око операционог стола поред девојчице под анестезијом, полицајци дилују дрогу и премлаћују до смрти, професори продају оцене и дипломе, монаси напаствују децу, унуке убијају баке, мајке бацају бебе, а судије примају мито.
Поводом туче лекара у операционој сали, за коју је новинар "Политике" сазнао две године касније у суду, донедавни министар здравља јавно говори да том случају "не треба посвећивати тако велику медијску пажњу" и да је реч само о појединачном инциденту који не значи крах лекарске професије. Није ли већ превише тих "појединачних случајева на основу којих се не може уопштавати"? Управо је једино и могуће појединачне случајеве истеривати пред лице правде и пред суд јавности.
Само тако се будућим генерацијама може показати шта су истина и правда, савест и поштење, љубав и поверење. Чини се да је то једини начин за бекство од суноврата морала напаћеног друштва државе Србије.
Ако погледамо у будућност Србије видећемо, на пример, да ће стубови њене полиције и правосуђа за две деценије бити данашњи студенти права. Видећемо да је сасвим могуће да председник неког суда, окружни тужилац или шеф полиције буде баш неко од студената који су прошлог лета и ове зиме за 500 евра куповали испите од професора Правног факултета у Крагујевцу.
Међу њима је и један доктор кривичног права који ће можда рећи да сви написи у штампи о овом случају представљају драстичне примере кршења чувене претпоставке невиности. Та претпоставка каже да нико није крив док суд то не утврди, али мало ко ће водити рачуна о томе у друштву с тако наопачке изврнутим системом вредности, нарочито ако нас лепом понашању у медијима уче људи с двојним моралом.
Професори из Крагујевца, не само да су нарушили углед универзитета и правне струке, већ су продавањем испита обезвредили и само право, а оно је тековина цивилизације и није заслужило професоре који ће се богатити на незнању будућих правника.
Ако се покаже да су полицији у откривању овог случаја помогли студенти права, онда за Србију ипак има наде. Јер, полиција хапси, тужилаштво тужи, а суд суди, али овом троуглу кривичног гоњења недостаје сарадња такозваних обичних људи. Активно учешће грађана у борби против корупције не само да је неопходно, него је и обавезно. Ако не пријаве случај за који знају, онда и сами чине кривично дело. Многи тога нису свесни. С друге стране, људи који раде у институцијама кривичног прогона морају наћи начин да завреде поверење грађана који оклевају да им се обрате.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
