Otkup neznanja
Kako objasniti mladim ljudima u Srbiji da novac i materijalna dobra nisu jedino što vredi? Kako bi oni mogli da dokuče da je život svetinja, zdravlje najveće bogatstvo, znanje jedini pravi kapital, a porodica "osnovna ćelija društva", kad žive u zemlji u kojoj se lekari tuku oko operacionog stola pored devojčice pod anestezijom, policajci diluju drogu i premlaćuju do smrti, profesori prodaju ocene i diplome, monasi napastvuju decu, unuke ubijaju bake, majke bacaju bebe, a sudije primaju mito.
Povodom tuče lekara u operacionoj sali, za koju je novinar "Politike" saznao dve godine kasnije u sudu, donedavni ministar zdravlja javno govori da tom slučaju "ne treba posvećivati tako veliku medijsku pažnju" i da je reč samo o pojedinačnom incidentu koji ne znači krah lekarske profesije. Nije li već previše tih "pojedinačnih slučajeva na osnovu kojih se ne može uopštavati"? Upravo je jedino i moguće pojedinačne slučajeve isterivati pred lice pravde i pred sud javnosti.
Samo tako se budućim generacijama može pokazati šta su istina i pravda, savest i poštenje, ljubav i poverenje. Čini se da je to jedini način za bekstvo od sunovrata morala napaćenog društva države Srbije.
Ako pogledamo u budućnost Srbije videćemo, na primer, da će stubovi njene policije i pravosuđa za dve decenije biti današnji studenti prava. Videćemo da je sasvim moguće da predsednik nekog suda, okružni tužilac ili šef policije bude baš neko od studenata koji su prošlog leta i ove zime za 500 evra kupovali ispite od profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu.
Među njima je i jedan doktor krivičnog prava koji će možda reći da svi napisi u štampi o ovom slučaju predstavljaju drastične primere kršenja čuvene pretpostavke nevinosti. Ta pretpostavka kaže da niko nije kriv dok sud to ne utvrdi, ali malo ko će voditi računa o tome u društvu s tako naopačke izvrnutim sistemom vrednosti, naročito ako nas lepom ponašanju u medijima uče ljudi s dvojnim moralom.
Profesori iz Kragujevca, ne samo da su narušili ugled univerziteta i pravne struke, već su prodavanjem ispita obezvredili i samo pravo, a ono je tekovina civilizacije i nije zaslužilo profesore koji će se bogatiti na neznanju budućih pravnika.
Ako se pokaže da su policiji u otkrivanju ovog slučaja pomogli studenti prava, onda za Srbiju ipak ima nade. Jer, policija hapsi, tužilaštvo tuži, a sud sudi, ali ovom trouglu krivičnog gonjenja nedostaje saradnja takozvanih običnih ljudi. Aktivno učešće građana u borbi protiv korupcije ne samo da je neophodno, nego je i obavezno. Ako ne prijave slučaj za koji znaju, onda i sami čine krivično delo. Mnogi toga nisu svesni. S druge strane, ljudi koji rade u institucijama krivičnog progona moraju naći način da zavrede poverenje građana koji oklevaju da im se obrate.Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
