Крагујевачки трговци на принудном одмору

Крагујевац – „Сити пасаж“, до пре неколико година један од најпрометнијих трговинских центара у граду, данас не изгледа баш репрезентативно. Фасада овог објекта, смештеног тик уз прометну пешачку зону, помало је оронула, локали су, углавном, престали да раде, а и купаца је све мање.

„Кредите смо потрошили и сад крпимо крај с крајем“, каже један од ретких посетилаца овог трговинског центра, безуспешно покушавајући да пронађе бутик у којем је пре неколико месеци пазарио нешто од гардеробе. Тог бутика више нема, али и на већини других локала је „катанац“. Власници све теже успевају да пронађу нове закупце, иако своје некретнине издају по повољним условима. „Не тражим кирију, треба само редовно да измирујете комуналије“, саопштио нам је у телефонском разговору један од њих.

Помало језива празнина није слика само „Сити пасажа“. У центру Крагујевца током последњих годину дана затворено је на десетине локала. Уместо робе, у њиховим излозима најчешће је оглас са натписом „локал у припреми“ или „издајем локал“.

– Предузетници овде све теже послују, беспарица се осећа на сваком кораку, а и намети државе су велики. Зато је боље затворити локал и сачекати нека срећнија времена, ако већ не можете да издате пословни простор – објашњава Миодраг Николић, власник неколико локала у Крагујевцу.

Иако затворени локали довољно говоре да је предузетнички дух у „српском Детроиту“ прилично спласнуо, статистика показује „благи помак“ набоље.

– Када видим велики број радњи у центру града које су затворене и не раде већ дуже време, не могу да се отмем утиску да се лош тренд наставља, али статистика, ипак, показује да се ствари крећу набоље. Наиме, у 2009. години имали смо 6.038 предузетничких радњи у власништву физичких лица, а закључно с крајем августа ове године њихов број је нешто већи и износи 6.121 – каже у разговору за „Политику“ Владо Вучковић, члан Градског већа задужен за привреду.

Према његовим речима, број запослених у градској привреди смањује се из године у годину, дуговања расту, али је одрживост приватних фирми, и поред тих проблема, на високом нивоу.

– Градска привреда је 2008. имала 45.265 запослених, 2009. 41.192, а на крају ове године мислим да ћемо се спустити испод 40.000. Истовремено, дуговања су све већа. Пре две године она су износила око 10, а прошле су порасла на 13,5 милијарди динара. У овим кризним временима највише је страдао трговински сектор. Ипак, наши предузетници показују жилавост, па је тако одрживост приватних фирми које су тек отворене око 70 одсто. У свету се сматра да је 50 одсто фирми које опстану после прве године пословања сасвим довољно да се каже да је то добар резултат – објашњава наш саговорник.

Вучковић очекује да ће крагујевачка мала привреда кренути узлазном линијом у другој половини 2011, под условом да „Фијат“ почне најављену производњу нових аутомобила.

– Мислим да ће све живнути када „Фијат“ започне производњу и очекујем да ће први позитивни резултати те инвестиције бити видљиви најкасније до краја наредне године – каже овај градски већник.

Крагујевачки трговци, али и занатлије све теже подносе конкуренцију са Далеког истока. Велики број кинеских радњи у којима се продаје све и свашта, па и ципеле, омета пословање обућара Александра Мијаиловића.

– Капне покоја парица, може да се живи, али би било много више посла да кинеске ципеле нису тако јевтине. Мала поправка код мене кошта 100 динара, а њихове ципеле не више од 200 – објашњава овај крагујевачки занатлија.

И док се овдашњи трговци и занатлије жале на беспарицу и конкуренцију, градске кафане раде „пуном паром“. „Иде нам добро, али само када откуцамо сваки трећи рачун“ – каже један овдашњи угоститељ, не желећи да му спомињемо име и назив ресторана.

Бране Карталовић