Хедонистички портрети жена

Изложба ремек-дела Петра Добровића (1890-1942), коју је приредила кустоскиња Жана Гвозденовић, поводом обележавања 120 година од сликаревог рођења, биће отворена данас у 13 часова у делом обновљеној Галерији – легату Петра Добровића у Београду (Краља Петра 36/ IV). Публика ће моћи током наредне године да погледа 27 Добровићевих уља на платну из различитих периода уметниковог развоја, али и друге тематске изложбе које ће чинити његови радови. Радно време галерије је од 10 до 17 часова петком, суботом и недељом.

У фонду Галерије – легата Петра Добровића налази се збирка коју су уметникова породица (супруга Олга и син Ђорђе) поклонили граду Београду. Први фонд легата састављен је од 124 оригинална уметничка дела Петра Добровића, од чега су 64 уља на платну, уз дела на папиру, и то по пет темпера, акварела и пастела, као и 45 цртежа. Реч је о главним Добровићевим делима, бројним портретима интелектуалаца, хедонистичким портретима жена, пријатеља, значајних и обичних људи, затим инспиративним, осунчаним пределима из Далмације, ведута Венеције и Дубровника, пејзажа, мртвих природа. Приликом оснивања, Београд је галерију предао на стручно старање Музеју савремене уметности у Београду.

У депоу се осим тог првог фонда чувају и дела из породичног власништва, која је уметников син, тестаментом, оставио Београду 2002. године. Реч је о детаљној, обухватној документацији о уметнику, коју је деценијама, посвећено и стручно, обрађивала његова супруга, што олакшава систематско проучавање опуса Добровића, као једног од главних протагониста српског модернизма и експресивног колористе.

Петар Добровић је рођен 14. јануара 1890 у Печују у образованој породици српског трговца, студирао је на Ликовној академији у Будимпешти а 1911. први пут излаже, у Националном салону. Усавршавао се у Паризу, сликао је прво под утицајем сезанизма и кубизма, а потом се окреће ренесансним узорима и великим мајсторима. Учествује на изложби групе југословенских уметника у Паризу 1919. и тако се одваја од мађарског ликовног миљеа и придружује југословенском културном простору. Потом приређује прву самосталну изложбу у Југославији. Један је од оснивача групе „Облик”. Предавао је на Уметничкој академији у Београду, а 1938. је излагао на 21. Бијеналу у Венецији. После бомбардовања Београда повлачи се у Гроцку. Слика мирне, готово импресионистичке пејзаже и 1942. умире.

Б. Лијескић