Влада обуздава цене хране

Влада Србије утврдиће мере и механизме којима ће се стабилизовати стање на тржишту пољопривредних и прехрамбених производа, како би се спречио неоправдан раст цена хране који има највећи утицај на инфлацију, договорено је у влади.

На састанку премијера Мирка Цветковића са гувернером Народне банке Србије Дејаном Шошкићем и министрима за трговину и пољопривреду Слободаном Милосављевићем и Сашом Драгином предложено је преиспитивање постојећег система робних резерви и ефикаснија примена антимонополских прописа у производњи, промету и продаји хране. У плану владе је спречавање поскупљења хране субвенцијама аграру, наводи се у саопштењу из владе.

Убудуће би држава, како је договорено, требало да куповином појединих производа у периодима ниских цена и њиховом продајом када су те цене на тржишту високе, допринесе стабилизацији цена хране.

Раст цена у Србији у овој години је, према оцени НБС, највише изазван порастом цена прехрамбених производа, које се у Србији чешће мењају него у окружењу.

У формирању потрошачких цена, којима се у Србији мери инфлација, цене хране и пића имају учешће од 37 одсто, а то је роба на коју се троши највећи део кућног буџета. У Румунији је то учешће 32,6 одсто, у Хрватској 25,1, Мађарској 17, Словенији 14,6, а просек у земљама Европске уније је 14,2 одсто.

– Десила се парадоксална ситуација да је Србија у овој години извезла пољопривредне и прехрамбене производе у вредности од три милијарде долара и остварила суфицит од две милијарде, али највећи део трошкова домаћинстава одлазио је управо на куповину хране – рекао је новинарима псоел састанка професор Јуриј Бајец, економски саветник премијера. – Храна у укупној потрошњи домаћинстава учествује са 38 одсто. У првој половини године храна је незнатно поскупела, а онда су се у трећем кварталу десила велика поскупљења, што је подстакло инфлацију – додао је Бајец.

На састанку премијера, два министра и гувернера, разматрана је и улога Робних резерви, рекао је Бајец. Закључено је да се њихов модел функционисања на тржишту, који представља реликт прошлости, мора мењати, тако да Робне резерве купују производе када су они на тржишту јефтини, а да их пушта на тржиште када поскупе, објаснио је Бајец.

Економски саветник премијера очекује да ће у процесу приближавања Србије Европској унији, снижавање царинских баријера и јачање конкурентности на тржишту довести до стабилизације цена.

Председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин је на јучерашњем округлом столу „Србија у економски тешкој 2011, на путу ка ЕУ” рекао да су најављене мере за стабилизацију цена хране само „лечење последица”. Узрок је „непримерено мали аграрном буџету за 2010. годину”, додао је Бугарин, уз опаску да је састанак у Влади Србије, на коме је анализиран раст цена хране у овој години и најављен пакет мера за смањење њиховог раста у 2011, требало да буде одржан „много раније”.

– Овогодишњи аграрни буџет од 2,4 одсто републичког буџета за 2010. годину је био недовољан да би подстицао развој пољопривреде и унапређење конкурентности – рекао је Бугарин новинарима.

Аграрни буџет је имао више социјалну ноту и био је селективан, па су само приватна регистрована газдинства имала право на државне подстицаје, док привредни субјекти који су правна лица нису имали то право, додао је Бугарин.

Републички буџет је био рестриктиван према аграрном буџету, па српска пољопривреда није могла бити конкурентна у региону, казао је он, истичући да је пољопривреда једина привредна грана која у спољнотрговинској размени са светом бележи суфицит.

Бугарин је казао да се не може рећи да је несташица млека вештачки изазвана, него да не постоје довољне количине сировог млека за снабдевање тржишта и вишкова за извоз. Све компаније које се баве примарном пољопривредном производњом пословале су са губитком, па се претпоставља да је заклано 80.000 до 100.000 грла.

Бугарин је напоменуо и да се проблем несташице неће решити у року од два месеца, већ ће за то бити потребан нешто дужи временски период, уз напомену да је од узгоја женског телета до прве лактације најмање потребно 25 месеци.

Ал. М.