Хрватске лекције

Не прође један дан да не стигне вест из Хрватске да је ухапшен неки од бивших директора неког државног предузећа или приватне фирме која је помогла да се део државног новца прелије у приватне џепове. Штавише, хрватски медији се утркују објављујући најпрљавије детаље бројних корупционашких афера у које је, као по правилу, умешан сам врх владајућег ХДЗ-а.

Не завршава се све на новинским написима и сензационалним хапшењима бивших функционера. Недавно је изречена и пресуда некадашњем другом човеку хрватске владе који је кажњен са 15 месеци затвора. Дамир Поланчец, бивши потпредседник у Санадеровој влади, осуђен је за злоупотребу службеног положаја у случају у којем је из хрватског буџета исплаћено пола милиона куна за непотребну стручноправну студију.

Поланчец је приликом суђења окривио и свог некадашњег шефа Иву Санадера, што се уклапа у практично полузваничну причу да бивши премијер стоји иза многих корупционашких афера. Сумње у Санадерову умешаност одавно се препричавају у дипломатским круговима, а медији су извештавали и да хрватски Ускок (Уред за сузбијање корупције и организованог криминала) проверава те наводе.

Нема сумње да је у директном судару државе са корупцијом у својим редовима пресудна политичка воља актуелне власти у Загребу. Додуше, нема сумње ни да је та политичка воља заправо резултат упорног указивања Европске уније да без уочљивих резултата у борби против корупције неће бити напретка у европским интеграцијама Хрватске, Србије, Црне Горе…

Премда по појединим показатељима у Хрватској има мање корупције него у неким земљама које су одавно ушле у ЕУ, Брисел више не жели „експерименте”. Европске бирократе више и не таје да су добро научиле „лекцију” јер су, како кажу, Румунија и Бугарска приступиле ЕУ пре него што су се озбиљно ухватиле у коштац с криминалом и корупцијом.

Дакле, „гледања кроз прсте” више неће бити – не само за Хрватску, већ ни за остале земље западног Балкана.

Хрватска узаврела борба против корупције сведочи да је Загреб спреман да побољша своју преговарачку позицију у оном поглављу преговора са ЕУ у којем су „најтањи” – у правосуђу. Подвргавање судском поступку највиших званичника, међу којима ће се можда појавити и бивши премијер Иво Санадер, биће јасан знак Бриселу да се реформа хрватског правосуђа ипак одвија у добром смеру.

Корупционашко „чишћење” кроз судске осуде политичких „тешкаша” допринеће да се Загребу можда и зажмури на неке друге пропусте у области правосуђа, а да се осталим кандидатима за чланство у ЕУ укаже на модел пожељног понашања.

Док је Хрватска пред завршетком преговора са ЕУ, Србија још није добила статус кандидата, али већ сад може да буде сигурна у једно – неће моћи да избегне чишћење своје елите од корумпираних политичара и бирократа. Хрватска „метла” је јасна лекција Београду како се постаје члан европске породице.