Мегамаркети одували бакалнице

Крагујевац – Највећи број Крагујевчана са одушевљењем је дочекао долазак великих трговинских ланаца који су на своје рафове изнели све „од игле до локомотиве“. Чело су, углавном, мрштили власници продавница снабдевених основним животним намирницама и тек покојим артиклом из домена робе широке потрошње. Њихове зле слутње брзо су се обистиниле и није прошло много времена када су један по један почели да затварају радње.

Долазак „Метроа“, „Роде“, ДИС-а и „Делте“ подстакао је конкуренцију и купцима омогућио да бирају јевтиније производе, али на другој, губитничкој страни ове тржишне утакмице остало је много крагујевачких трговаца којима су породичне радње биле једини извор прихода. Истовремено, велики број радника који нису успели да дођу до места за касом неког од мегамаркета завршио је на евиденцији Националне службе за запошљавање.

Животије Пантић, власник продавнице у насељу Ердоглија, каже да му ни инфлација није задала толико мука као долазак великих трговачких компанија. Промет му је мањи за око 40 одсто, а од купаца су му остали верни, углавном, пензионери и они који би нешто да допуне после велике набавке у неком од мегамаркета.

– Ако велике компаније наставе да долазе, ја ћу, можда, и да затворим радњу. Овако више не иде. Прво морам да отпустим половину радника, а после и да коригујем асортиман робе. Мораћу да избацим све што нема задовољавајућу динамику продаје, а то аутоматски значи још мање купаца – каже овај познати крагујевачки трговац.

Наш саговорник тврди да је конкуренцију великих трговинских компанија готово немогуће издржати, пре свега зато што послују по далеко повољнијим условима него мале радње.

– Велике компаније од добављача добијају нижу цену, пошто набављају веће количине робе. Ми мали ту не можемо да им парирамо. Истовремено, мегамаркетима је дозвољено да плаћају на одложено, дат им је рок од два или три месеца да измире своје обавезе. Нама су добављачи тај рок смањили са тридесет на седам дана, а често захтевају да авансно платимо сву робу – истиче Пантић.

Због драстичног пада промета у малим дућанима, Агенција за књиговодствене услуге БВИ изгубила је трећину својих клијената који су се бавили трговином.

– Десет наших клијената било је принуђено да одјави радње, пошто нису били у стању да се носе са конкуренцијом великих трговинских ланаца. Онима који су преживели промет је опао за 30 до 40 процената и све теже послују. Пре доласка великих трговина, успевали су да надокнаде губитке у данима празника, а сада се све велике набавке обављају у мегамаркетима – објашњава Вера Бајовић из БВИ агенције.

На евиденцији крагујевачке филијале Националне службе за запошљавање тренутно је 1207 трговачких радника. Међу њима је велики број оних који су остали без радног места после затварања малих продавница. Велике компаније су у почетку прихватиле један број незапослених, али су се брзо и одрекле њихових услуга. По истеку уговора о раду, који су потписивани на рок од три до шест месеци, многи су опет на истом – на „бироу рада“.

У посебно тешком положају су старији од 50 година. Они чине четвртину незапослених трговачких радника у Крагујевцу, а шансе да добију посао у некој велетрговини су минималне – каже Љиљана Петровић, директорка крагујевачког одељења Националне службе за запошљавање.

Малим трговцима готово ништа не иде у прилог, осим, можда, носталгије купаца за дућанима у којима се може пазарити и на вересију, уз пријатно ћаскање са власником или продавцем из комшилука. Да ли ће их мегамаркети у потпуности „одувати“ или ће опстати на тржишту, зависи и од дубине џепа купаца. У томе власници дућана виде своју шансу, будући да Крагујевчани имају све мање „времена“ за велике набавке и одлазак у трговинске центре.

Б. Карталовић