Одбацивање свих дупликата

Тек што је обелоданио своје стихове: "Мислим да бих могао да се отиснем/ и живим са животињама/ Оне су тако благе и самодовољне/ Стојим тако и посматрам их дуго, дуго (...), Волт Витман је изјавио: "Па ја и нисам нимало питом; непреводив сам. Одјекује мој варварски врисак изнад кровова света". Песник је, најпре, порушио све утврђене форме да би дошао до океанске путање: руга се дефиницијама, отима се формулацијама, одбацује конвенционални метар и риму, долази до једне врсте експерименталног, дугог, неримованог стиха, презире овештале парафразе, уходане интерпретације и коментаре. При том није остао усамљен.

Неки аутори, и дан-данас, упорно тврде како су интерпретирања добрим делом узалудан посао, утопија, настојања око немогућег. А онда: да ли је уопште могуће тумачење књижевног дела? Јер сваки покушај да се парафразира нпр. нека песма неизлечиво значи промашај, значи губитак целине естетског доживљаја, који се никаквим апстракцијама не да исцрпсти до краја. Ни естетика није у стању да објасни оно неизрециво осећање при појави лепоте. Утисак измиче њеним нормама и класификацијама. На истој линији размишља и Ж. Батај: Можда ништа није тако узалудно, вели он, као настојање да се одреди смисао чисто књижевних списа где се често види оно што измиче и најопрезнијем тумачењу. Речју, зар постојање парафразе не чини саму поезију сувишном, претвара је у суштински декоративно средство.

Интерпретирање интерпретација

Не скрива ли се, можда, у горњим увидима, ипак, зрно истине. Можда. Наши листови и часописи, књиге, трибине и ТВ емисије и сл. препуни су интерпретација, тумачења, парафраза, осврта и приказа, анализа и коментара најразноврснијих уметничких дела. Свакако, има ту сјајних текстова, одиста утемељених на императивима поузданих знањ