Швајцарцима сметају „црне овце”

Специјално за „Политику”

Цирих – Референдум о усвајању Иницијативе о аутоматској депортацији из земље странаца који су починили кривично дело изазвао је бурне демонстрације у, иначе, мирном и окупаном центру Цириха, који је јуче освануо прекривен гомилом стакла и ђубрета на улицама, док су продавнице и трафике остале без својих излога.

Упркос томе што је већина (52,9 одсто) Швајцараца изашлих на референдум гласало „за” усвајање контроверзног прописа, око 2.000 демонстраната окупило се прексиноћ на једном од централних циришких тргова да изразе своје незадовољство. Наоружани транспарентима на којима је писало „Доле са фашистичком демократијом” и „Храброст и солидарност уместо крви и тортуре”, демонстранти су се око 22 сата испред Градске скупштине сукобили са органима реда, тако да је полиција била принуђена да употреби сузавац и гумене метке.

Протеста је било и у другим градовима Швајцарске. У Берну су демонстранти, њих око 500, блокирали саобраћај на главној железничкој станици, запалили су швајцарску заставу уз скандирање да „фашистичка држава треба да буде уништена”. Исред Палате федерације у главном граду Швајцарске демонстранти су полицију гађали флашама и грудвама. У Луцерну, Базелу и Лозани протести су завршени у миру.

Иницијативу о депортацији покренула је радикално десна Швајцарска народна партија (ШНП) и на основу ње из земље могу бити протерани аутоматски сви који имају дозволу боравка а не поседују швајцарски пасош, а који су починили тежак злочин, као што су силовање, убиство, препродаја дроге. Али и они оптужени за лакше деликте као што су злоупотреба социјалне помоћи или неког од видова осигурања. Агитујући за изгласавање депортације, десничари су чак на постерима имигранте приказивали „црне овце” које неко шутира.

Према проценама ове странке, овако би годишње Швајцарску напуштало око 1.500 странаца који су се огрешили о закон. Било да је реч о вишеструком убици, или жени која је погрешно попунила формулар за социјалну помоћ.

Овој кампањи као изразито агресивној, усмереној не против криминалаца већ против свих странаца који живе у Швајцарској, супротставили су се савезна влада и водеће партије центра и левице у парламенту, наглашавајући да одлука о избацивању криминалаца већ постоји у швајцарском закону па се приликом судског процеса морају поштовати Савезни устав, међународне конвенције о људским правима и пре свега судске одлуке донете у односу на сваки појединачни случај.

Најжешћи противници ове иницијативе су зелене странке и припадници културне елите земље, који кажу да и ШНП и савезна влада нуде дупле аршине – једне на основу којих се суди странцима, а који су ригорознији, и друге који важе за домаће становништво. И обе повређују основни принцип по коме су сви људи пред законом једнаки. Ови закони, како кажу зелени, воде само даљој дискриминацији странца, погоршавању њихових односа са домаћинима, али и урушавању односа унутар самих породица придошлица.

Већина дневних новина у Швајцарској прихватање ове иницијативе оцењује као „одраз несигурности и несналажења швајцарског народа у брзим друштвеним променама”, када за незадовољство увек треба наћи кривца, наглашавајући да је тај „страх међу људима” десница успела да још једном искористи за своје циљеве. Последњи пут овој партији је то успело прошле године, када се референдумом изборила за забрану изградње минарета.

После минарета, ово је други тежак удар на демократски систем наше земље, пишу колумнисти, наглашавајући да после усвајања ове иницијативе Швајцарска више неће моћи свету да се представља као једна отворена, демократски оријентисана земља спремна на сарадњу са другима. Заваравају се они који мисле да се борба против криминала води на овакав начин и да ће незадовољство Швајцараца бити решено развијањем нетрпељивости према странцима.

У швајцарском парламенту тренутно се ради на оснивању радне групе која ће размотрити да ли је уопште могуће и ако јесте како одредбе ове иницијативе уградити у постојеће савезне законе, а да они при том не дођу у сукоб са законима Европске уније, Међународним судом правде у Стразбуру, Међународном конвенцијом о људским правима и Конвенцијом о правима деце Уједињених нација.

Да то неће ићи тако лако видело се и приликом прве званичне посете Бриселу новоизабраног савезног министра правде Швајцарске Симонете Сомаруге. Наиме, она је пре него што је изгласан референдум морала својим колегама у ЕУ да појасни шта се подразумева под иницијативом депортације криминалаца. Јер, како је наглашено у Бриселу, аутоматизам ове иницијативе довео би у питање Договор о слободи кретања између Швајцарске и ЕУ.

„Које год неопходне правне мере Швајцарска доносила у оквиру своје земље, права становника земаља ЕУ морају се поштовати”, наглашено је на састанку у Бриселу.

И док се прва решења радне групе за примену иницијативе очекују наредног лета, ШНП, како незванично сазнајемо, већ припрема нову акцију која би требало да се зове „Пасош на пробу”. То би значило да ће сви страни држављани, који су стекли услове да добију швајцарски пасош, морати на пробу у наредних пет година. Уколико се после тог периода показу као узорни грађани добиће пасош заувек. Па ко тад постане криминалац, не мора да се плаши, јер ће завршити у „луксузним” затворима Швајцарске. Наравно, као Швајцарац.

Љиљана Максимовић

------------------------------------------------

Немачки кантони „за”, а француски против иницијативе

Упркос жестоким контракампањама на референдуму о депортацији гласало је висе од 50 одсто становништва. У свим немачким кантонима биле је чак више од 60 одсто гласова „за”, а изузетак је само град Базел. Кантони у западном француском делу Швајцарске сви, осим једног, гласали су против ове иницијативе, али то није било довољно за неуспех референдума.