„Ф.А.Р.” – и лондонски и наш

Једна недавна премијера у Лондону за нас није само текућа вест са светске сцене. Четири ноћи, новембарске, заредом, у препуној дворани чувеног Садлерс Велса, плесна трупа Random Dance играла је „Ф.А.Р.”, у режији и кореографији Вејна Мекгрегора. И све је било сјајно! Лепо је то чути, пошто је један од продуцената представе и Београдски фестивал игре, који ће идуће године управо затворити „Ф.А.Р.” (16. априла у Мадленијануму), док ће га два дана после гледати и у новосадском СНП-у.

Неће то бити наш први сусрет са трупом Вејна Мекгрегора. На истом фестивалу они су прошле године, у „Сава центру”, играли његов „Ентитет”. Тада се и родила ова необична идеја о копродукцији, испричала нам је Аја Јунг, директорка фестивала:

– Мада кореограф није са играчима дошао у Београд, он је захвалио на професионалности и доброј организацији и понудио да будемо копродуценти у његовом наредном наслову, са повољним условима за гостовање комада код нас. И заиста је било задовољство учествовати у целом процесу настајања овакве продукције, бити део једног уиграног пројекта, где су сви детаљи унапред осмишљени и испланирани, а карте за премијеру одавно распродате. Већ крајем октобра, цео Лондон, посебно онај град испод града, тунели и станице метроа, био је „декорисан” огромним, атрактивним плакатима и билбордима који најављују премијеру овог миљеника публике у Садлерс Велсу. Радоваћу се ако драгоцено искуство учешћа у продукцији овакве представе у будућности искористимо и применимо на домаћем терену. Верујем да смо на добром путу да за то нађемо партнере.

Уз лондонски Садлерс Велс и Лабан театар, те наш фестивал, копродуценти представе „Ф.А.Р.” су и Кућа игре из Лиона и Фондација Театри из града Ређо Емилија (ту је и седиште најбоље италијанске савремене плесне компаније Атербалето). Од премијере па до краја „живота” ове представе на свим њеним плакатирањима стајаће сва наведена имена. То поменуто друштво окупило се на пројекту инспирисаном револуционарном књигом Роја Потера „Похота у доба разума”, а у средишту Мекгрегорове поставке је „запитано тело”, људско, наша вечита енигма.

Овај уметник са читавим товаром вредних награда, чији се комади играју на најугледнијим светским плесним сценама, стални је кореограф Лондонског краљевског балета, први и једини који је икада из света савремене игре пристигао у ову компанију. Важи за једног од најзанимљивијих плесних стваралаца, познат по својој психоанализи кореографије и крчењу путева између игре, филма, музике, визуелних уметности, технологије и науке. Овом његовом малом „портрету” прилажемо и две реченице из два велика листа: „Ако је неки уметник обележио деценију – онда је то Вејн Мекгрегор” („Тајмс”); „Вејн Мекгрегор је најближи дефиницији рок звезде на коју балетска уметност тренутно полаже права” („Њујорк тајмс”).

До следећег априла у Београду, „Ф.А.Р.” ће видети публика на три континента. На њиховом путу први је Сиднејски фестивал, после их чека канадска турнеја и наступи у градовима у неколико земаља западне Европе.

М. Шеховић

---------------------------------------------------

Вип позива – Михаила Ђурића

Под слоганом Вип позива, публици ће сваке године бити представљен неко од наших афирмисаних плесних уметника који живе и раде у свету. То значи и посебно вече у оквиру манифестације, а први који ће то доживети је Михаило Ђурић. Некад играч београдски, популарни Жућа, већ дуго је на челу америчке компаније Фестивал балет Провиденс која ће, на 8. београдском фестивалу игре, у априлу идуће године, извести „Кому” на сцени „његовог” Народног позоришта. Ово вече насловљено је по највећем од три краћа комада кореографа Виктора Плотникова. Они други су „Стихови” и „Предаја”, коју ће наша публика прва у свету видети.