Шабићеви „жути картони”

„Све ћемо исправити”, „пропуст службеника”, „мало смо закаснили”, „шаљемо у најкраћем року”….. правдали су се као ђаци министри против којих је повереник за информације од јавног значаја поднео прекршајне пријаве.

Јавно „жигосани” чланови кабинета Мирка Цветковића, њих 14, ни после две године нису испунили законску обавезу и доставили информацију које све податке о личностима њихова министарства прикупљају, на који начин их чувају и ко им има приступ.

Родољуб Шабић је две године покушавао да натера министре да ураде домаћи задатак. Када му је то досадило онда им је као ђацима поделио укоре, односно написао пријаве Прекршајном суду.

Јасно је да у понашању дела извршне власти има и опструкције и бахатости. Министри никако да се навикну да постоје „контролна регулаторна тела”. Али нажалост у свему има и незнања. Повереник за информације каже „да без обзира на декларативно прихватање међународноправних обавеза, реалне представе наше администрације шта су то европски стандарди су на врло ниском нивоу”.

Није ово први пут да се наши министри правдају зашто нису учинили нешто што им је у опису посла или су дужни по закону. Месецима су из Брисела стизали јасни сигнали да са реформом правосуђа није баш све у реду. Тек када је почетком октобра стигао извештај Европске комисије Снежана Маловић је  поздравила примедбе ЕК и тек тада смо добили од челника правосуђа јасну и прецизну сатницу решавања свих проблема насталих у реформи.

Слично је реаговао и Божидар Ђелић када су га новинари питали зашто његово министарство није доставило податке поверенику за информације: „Све мањкавости које је уочио господин Шабић биће отклоњене, нема ту никаквих проблема”.

Нажалост има проблема. Ђелић би као потпредседник владе за европске интеграције са својим министарством морао да буде пример другим владиним ресорима и да по закону на време достави тражене информације. Зашто је Шабић морао две године човека чији је један од кључних послова промоција европских стандарда да подсећа шта је то стандард у Европи? Суштина евроинтеграција је успостављање владавине права по европским стандардима.

Независна регулаторна тела су успостављена у складу са препорукама ЕУ са циљем да брину о јавном интегритету државних институција, о заштити људских права и владавини права. Проблем је што се ова „четврта грана власти” још код нас не доживљава озбиљно. Власт издељена на „партијске феуде” регулаторна тела доживљава као нужно зло, намерно заборављајући да је функција њиховог постојања надзор власти.

Зато није чудо што је у извештају о напретку Србије ка ЕУ, Европска комисија констатовала: „Остварен је мали напредак у погледу заштите података о личности”.

Колико то пријава Шабић треба да напише и колико још „жутих картона” треба да стигне из Брисела да би се влада пренула и радила посао за који је изабрана?