Сведено и дискретно

На недавно завршеном конкурсу за пројекат реконструкције народног музеја одабран је рад архитекте Владимира Лојанице и његовог тима. Питали смо архитекте да прокоментаришу награђено решење

Добро је и важно је што је, после седам година, расписан конкурс за реконструкцију и доградњу Народног музеја. Сувише је било нагађања и недоумица претходних година, превише погрешних одлука и проблематичних решења. А онда је крајем прошле године избором експертског тима направљен позитиван рез. Чланови тима, стручњаци, угледни аутори, домаћи и инострани, врло су се озбиљно прихватили поприлично компликовног проблема. Показали су одмах да свој углед никако не желе да ставе на коцку. Расписивање конкуса изазвало је жучне полемике и веома оштре реакције политички и културно испарцелисане јавности. Судски процеси који су још у току ни у кој мери им нису олакшавали позицију.

Велики број конкурсних радова (62) показао је колико им је одлука била исправна и колико је тај пројекат важан различитим генерацијама овдашњих аритеката. Двофазност конкурса користила је и изабраним тимовима и жирију. Првима да разраде своју идеју, а другима да се лакше одлуче. Буџет је скроман, времена је мало. Ово је био конкурс са богатом листом ограничења и великим очекивањима. На изложби у полумрачном Атријуму Народног музеја види се да је жири у другој фази одлучивао о нијансама.

Архитекта Влада Лојаница је само за наше прилике још веома млад. Има искуства, важне реализације и не баш мали списак награда. Пројекат му је чист, сведен и дискретан. Пред њим је израда главних пројеката и, надам се, брзи почетак радова који ће бити под непрекидном паском јавности. Претпостављам да ће бити средстава за Народни музеј пошто и реконструкција Музеја савремене уметности иде јако споро.

И на крају, има нечег доброг у ономе што је скоро трагично. Затвореност толиких културних институција показала је колико су оне у ствари важне.

Снежана Ристић, архитекта одговорна уредница редакције за културу Радио Београда2