Мистериозни објекат у подне

Од нашег специјалног извештача

Солун – Чак шеснаест кратких играних и екперименталиних и шест дугометражних играних филмова, уз пажљиво приређену књигу о његовом стваралаштву, чини омаж програм тајландском редитељу и видео-уметнику Апичатпонгу Верасетакулу (у оквиру програмске целине „Дани независности”) озбиљним и захтевним фестивалским подухватом и једним од најзначајнијих догађаја 51. Солунског фестивала.

 Овогодишњи добитник „Златне палме” за филм „Ујак Бунми који призива своје претходне животе” (виђен је недавно и на београдском Фестивалу ауторског филма), који се по стилу, фантазмагоричној нарацији и редитељском естетском сновиђењу издвојио од свега виђеног на Канском фестивалу, у Солуну је одржао и веома посећену мастер класу, потрудивши се да публици на занимљив начин открије мало познати део свог плодног стваралаштва и упозна је са новим пројектом названим „Примитивно”, чији је филм „Ујак Бунми” само један део.

 Откривајући да је највећи део детињства провео у болницама своје домовине у којима су његови родитељи радили као лекари, Верасетакул сматра да га је можда управо то одвело у свет филма, јер је излаз из често немилосрдне стварности проналазио у биоскопским дворанама. Иако је студирао архитектуру, филмска уметност је освојила његово срце, а могућност филмског експериментисања отворила читав један нови свет у којем је његова интровертна личност пронашла сопствени смисао.

 –Моја перцепција живота довела ме је до експерименталног филма, где уметник може потпуно слободно и бесплатно да изрази себе. Дуго времена сам се питао да ли бих могао да преживим, и професионално и финансијски, радећи филмове на начин на који их ја радим – као строго лични процес. Међутим, нисам одустајао нити правио компромисе са самим собом, а срећом да око мене постоје људи који су спремни да деле моје визије, каже Верасетакул.

 Уз пројекцију инсерата из његовог црно-белог експерименталног филма „Мистериозни објекат у подне”, Верасетакул је објаснио свој поступак доласка до приче (путује тајландским селима и скупља утиске различитих људи о истоветном догађају), док су инсерти из његовог играног филма „Блажено твој” који се врти око теме среће, послужили аутору за сликовито појашњење експериментисања са концептом времена.  Инсерти из филма о љубави „Тропска болест”, за који је такође награђен у Кану, изазвали су евоцирање успомена на процес рада под сенком личног губитка (тада је преминуо његов отац), али и на период озбиљне сумње у могућност стварања каријере редитеља.

 Један део мастер класе Верасетакул је посветио такозваном жанру треш-филма и на примеру свог „Авантура гвоздене маце”, духовито је публици објаснио шта за њега значи пуна слобода изражавања, док је причајући о филму „Синдроми и век”, правом филмском сну у којем се меша ауторова садашњост и прошлост и који има и аутобиографске аспекте, тајвански редитељ дотакао и проблем цензуре у његовој земљи.

–Одбор за цензуру у Тајланду инсистирао је да из филма избацим сцене у којима лекар пије алкохол док је на дужности. На састанку са члановима одбора чак сам био посаветован да се вратим у школу и научим како да правим филмове! Закон је сада промењен, систем вредновања је сада у надлежности Министарства културе, али право на цензурисање није укинуто, рекао је Верасетакул додајући да се тренутни политички статус Тајланда одражава и на њега и на његов начин размишљања. „Тајланд изгледа као мирна земља, али присуство насиља је интензивно. Верујем зато да ће моји будући филмови бити више политички оријентисани”, изјавио је он.

 Након тога Апичатпонг Верасетакул је радозналој грчкој публици и иностраним гостима, представио и низ инсталација видео-уметности и пројеката који су део сталних поставки музеја широм света. И кроз овакву врсту стваралаштва Верасетакул као уметник истражује концепте приповедања, времена, среће, сећања и политике и кроз искуства сопствене традиције ствара мост са културама других земаља.

 – За мене, филмско стваралаштво представља извор свега онога чију енергију нисмо правилно користили. У истом смислу у којем никада нисмо истински објаснили унутрашње функционисање ума, изјавио је пролетос у интервјуу за „Политику” Веарасетакул, откривајући тада и да, попут 90 одсто Тајланђана, верује у  „трансмиграцију душа између људи, биљака, животиња и духова и има идеју о реинкарнацији”. И у Солуну је потврдио да је одувек сматрао да није сваки  филм за свакога, али ако би због тога бринуо, не би их ни снимао.