Бирократе деру привреду

Ако би се укинуле све сувишне бирократске процедуре и прописи које праве лошу пословну климу и сметају пословању привреда би за годину дана уштедела – 80 милиона евра.

Све те прописе и процедуре идентификовала је владина Канцеларију за регулаторну реформу (она спроводи СРП – свеобухватну реформу прописа) и Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) у своје три „Сиве књиге”. Али, за две године, колико траје акција НАЛЕД-а за ослобађања привреде административних препрека, државне институције спровеле су у потпуности само шест од укупно 75 препорука „Сиве књиге”, а 10 је делимично спроведено или њихово спровођење још траје.

„Сива књига“ (чији ће трећи годишњи наставак данас бити представљен јавности) збир је предлога које је НАЛЕД као независно удружење компанија, локалних самоуправа и невладиних организација упутио још 2008. године државним институцијама. А циљ је да се малим и средњим предузећима олакша пословање тако што ће се неке административне процедуре које лако поједноставити или укинути, без потребе за променом закона, Устава и без нарочитих трошкова.

Ресорна министарства су, показују анализе из „Сиве књиге 3”, учинила колико су могла како би олакшала пословање. Неколико нових препорука из претходне две „Сиве књиге” је спроведено, али ипак највећи број проблема остао је нерешен, а Србија је и даље на зачељу светских листа конкурентности.

„Сива књига” поново нуди надлежним институцијама једноставна и конкретна решења за преосталих 59 административних проблема са којима се суочава привреда. Спровођење ових препорука не изискује додатне трошкове нити промене системских закона, а донело би велике уштеде привреди и учинило је конкурентнијом.

НАЛЕД је био и нека врста „лобисте” који је убедио Владу Србије да у фебруару 2009. године покрене акцију Свеобухватне реформе прописа (СРП) чији је циљ био укидања или промене превазиђених и неефикасних прописа и процедура које спутавају развој домаће економије. Формирана је и Јединица за спровођење СРП-а, према чијим је подацима идентификовано укупно 305 препорука, од којих је влада усвојила већину (282 препоруке). До тренутка пуштања „Сиве књиге 3” у штампу, од 305 препорука спроведено је 79. Од ових 79 препорука – делимично је спроведено 18. Највећи број делимично спроведених препорука се односи на обавезу објављивање образаца и тарифника у „Службеном гласнику” и на интернет презентацијама одговарајућих министарстава и регулаторних тела. Обрасци и тарифници јесу објављени на релевантним интернет презентацијама, чиме је остварена суштина ових препорука (а то је доступност информација), међутим нису објављени у „Службеном гласнику” што је формалан услов да се ове препоруке сматрају потпуно спроведеним.

А рок за спровођење Свеобухватне реформе прописа истекао је 30. јуна 2010.

После ових података, „Сива књига 3” могла је само да закључи да је „Србија пропустила још једну годину и још једну прилику да напредује на глобалним листама конкурентности. Тачније, назадовали смо. Добра вест је да то не значи да је окружење за пословање у нашој земљи у последњих годину дана укупно гледајући лошије. Неке ствари јесу погоршане, неке су побољшане, већина их је остала непромењена. Лоша вест је да друге земље напредују боље и брже од Србије. Онима који на аутопуту возе 130 километара на сат или брже сви који стоје у месту изгледају као да иду уназад. Када се подвуче црта, резултат је поразан – страни инвеститори су добили још један негативан сигнал о Србији, а домаћи привредници се нису уверили да наша држава хоће да уради макар оно што је ништа не кошта да олакша пословање у кризним годинама.”

НАЛЕД констатује у анализи да је у 2010. години било и позитивних дешавања везаних за олакшавање пословања у Србији.

Као први корак истиче се да је више административних проблема за пословање решено или делимично решено (важење путних налога је продужено на 30 дана, укинута је обавеза ревизије за предузећа у години у којој су основана, уведена је могућност да се запослени пријављују и одјављују и у седишту послодавца, а не смо у пребивалишту запосленог, укинута је обавеза обавештавања Пореске управе о променама које се региструју код АПР-а, више не постоје услови да вредност увезене робе мора прећи износ од 200.000 евра како би се користило ослобођење од царине...).

Као други важан корак за отклањање административних препрека за пословање наводи се трансформација Јединице за спровођење свеобухватне реформе прописа у канцеларију за регулаторну реформу.

Између два издања „Сиве књиге” Национална алијанса за локални економски развој успела је да развије нову методологију праћења примене препорука за уклањање административних препрека за пословање и утицаја на место Србије на глобалним листама конкурентности. Кључна новина у овој методологији је што се прати колико су и како надлежни државни органи допринели стварању услова за пословање у Србији.

До данас је од укупно 75 предлога „Сиве књиге” за укидање административних процедура које оптерећују привреду спроведено или делимично спроведено само 16. Нарочито забрињава, оцењује се у „Сивој књизи 3”, изостанак реформи у области пореског поступка и набраја да нема напретка у издавању уверења о плаћеном порезу, нема електронског достављања пореских пријава за порезе и доприносе који се плаћају по одбитку, нема могућности да се пореске картице проверавају електронским путем, да још није реализован широко најављивани прелазак на режим седмичног, уместо свакодневног уплаћивања пазара које много кошта привреду.

НАЛЕД упозорава да није разлог изостанку реформи то да се нови прописи не доносе и ствари не мењају. И као добар пример наводи нови Закон о високом образовању из јула 2010. којим је једноставно пренебрегнута препорука да се омогући полагање испита на даљину. Дакле, није довољно да привреда укаже на штетне административне процедуре које нас чине неконкурентнима, да струка дефинише решење, да влада донесе одлуку о прихватању тих решења… „Све то није довољно да би бирократија та решења и спровела у пракси. Очигледно никоме није довољно сметало то што је Србија међу 139 земље тек на 86. месту у погледу квалитета високог образовања, а на 117. у погледу доступности најновијих технологија да би се дозволила једна крајње уобичајена могућност као што је полагање испита на даљину. Таквих примера, нажалост, има превише”, констатује се у годишњој анализи НАЛЕД-а.

„У Србији нико никада није платио политичку цену због тога што привредници беспотребно губе десетине хиљада радних сати на разним шалтерима, због тога што се стотине инвестиција месецима одлажу или се никада не реализују, због хиљада радних места изгубљених у лавиринтима бирократских процедура. Да ли то значи да су политичари главни проблем? Највећи проблем су бирократе које контролишу процедуре и чине их компликованима јер су компликоване процедуре извор њиховог утицаја, нарочито када иду руку под руку с могућношћу арбитрарног одлучивања. Политичари су део проблема онолико колико нису у стању да буду део решења, односно да спроведу реформе које је често потребно наметнути бирократском апарату”, каже се у „Сивој књизи 3” Националне алијансе за локални економски развој.

На крају, сугерише се да ће следеће издање „Сиве књиге” бити објављено на јесен 2011. године, када ће бити објављени и „Doing Business Report” и „Global Competitivness Index”.

„Оцене које наша министарства добију у те три публикације испратиће наше политичаре на следеће парламентарне изборе. Следећих 12 месеци биће период када ће они бити најспремнији да реше проблеме који оптерећују стотине хиљада предузетника и малих привредника. Зато је важно што прецизније утврдити и публиковати шта је урађено а шта не и ко је за то одговоран”, каже се у „Сивој књизи”.