Филигранство стигло преко Власине

Лесковац – Ивана Стојановски-Станковић завршила је ликовну академију у Скопљу, одсек графике, а затим уписала и магистарске студије. А онда је дошла на ликовну колонију „Власина 2008“ где је упознала лесковачког академског сликара Југослава Станковића. Сусрет двоје уметника у живописном крајолику ове планинске лепотице био је судбоносан. Одлучили су да се венчају и да живот наставе у Лесковцу.

Млада Скопљанка донела је у овај град и филигрански занат којим је почела да се бави сасвим случајно.

– Хтела сам да после завршене ликовне академије упишем магистарске студије на одсеку дизајна и накита у Италији, али Италијани су тражили искуство, па сам морала најпре да изучим занат. Отишла сам у бившу скопску златару, сада филигранску радњу „Рубин“ у Скопљу, где сам учила занат пуне три године. Тамо ради дванаест мајстора и сви су ми пуно помогли – прича нам Ивана у изнајмљеном стану у лесковачком насељу Дубочица у којем је уједно и њена радња.

Иако је у Лесковцу тек другу годину, глас о Иваниним уникатним рукотворинама брзо се прочуо. Сваки примерак филигранског накита, осим занатске префињености, одликује и уметничка оригиналност. Њено прстење, бурме, наруквице, минђуше изгледају као експонати у музеју ретких старина. До сада је имала две изложбе у Народној библиотеци „Радоје Домановић“ у Лесковцу, а ускоро планира да своје умеће прикаже у Нишу и Београду.

– Овај занат тражи вољу, упорност и стрпљење. Процес израде је веома сложен. За најједноставнији рад, рецимо за привезак, потребна су ми два дана. За сложеније врсте накита потребна су и по два месеца. Сама креирам накит и трудим се да све буде оригинално. Пуно ми значи то што сам завршила ликовну академију. Иако сам студирала графику, сада ме више занима израда накита. Уосталом, и филигранство је права уметност – каже Ивана.

Ради само од сребра, јер је злато скупо. Реч је о ситним предметима за чију израду је потребно оштро око и прецизна рука. На радном столу су срма, пинцете, клешта, шила, маказе. Од крупнијег алата има само машину за пресовање жице и за бушење сребра.

Робу продаје по наруџбини, преко сајта и Фејсбука. Највише купаца има у Скопљу и другим македонским градовима, а затим у Лесковцу, Нишу, Београду.

Милан Момчиловић

-----------------------------------------

Најбољи мајстори

Филигрански предмети најпре су коришћени у верским обредима, а затим на народним ношњама. Најбољим мајсторима сматрају се Албанци католици, а најдужу традицију израде филигранског накита имају Призрен и Охрид. У Лесковцу постоји само један мајстор овог заната, али он је већ у поодмаклим годинама, тако да ће се филигранство у граду на Ветерници наставити захваљујући Ивани.