Filigranstvo stiglo preko Vlasine

Leskovac – Ivana Stojanovski-Stanković završila je likovnu akademiju u Skoplju, odsek grafike, a zatim upisala i magistarske studije. A onda je došla na likovnu koloniju „Vlasina 2008“ gde je upoznala leskovačkog akademskog slikara Jugoslava Stankovića. Susret dvoje umetnika u živopisnom krajoliku ove planinske lepotice bio je sudbonosan. Odlučili su da se venčaju i da život nastave u Leskovcu.

Mlada Skopljanka donela je u ovaj grad i filigranski zanat kojim je počela da se bavi sasvim slučajno.

– Htela sam da posle završene likovne akademije upišem magistarske studije na odseku dizajna i nakita u Italiji, ali Italijani su tražili iskustvo, pa sam morala najpre da izučim zanat. Otišla sam u bivšu skopsku zlataru, sada filigransku radnju „Rubin“ u Skoplju, gde sam učila zanat pune tri godine. Tamo radi dvanaest majstora i svi su mi puno pomogli – priča nam Ivana u iznajmljenom stanu u leskovačkom naselju Dubočica u kojem je ujedno i njena radnja.

Iako je u Leskovcu tek drugu godinu, glas o Ivaninim unikatnim rukotvorinama brzo se pročuo. Svaki primerak filigranskog nakita, osim zanatske prefinjenosti, odlikuje i umetnička originalnost. Njeno prstenje, burme, narukvice, minđuše izgledaju kao eksponati u muzeju retkih starina. Do sada je imala dve izložbe u Narodnoj biblioteci „Radoje Domanović“ u Leskovcu, a uskoro planira da svoje umeće prikaže u Nišu i Beogradu.

– Ovaj zanat traži volju, upornost i strpljenje. Proces izrade je veoma složen. Za najjednostavniji rad, recimo za privezak, potrebna su mi dva dana. Za složenije vrste nakita potrebna su i po dva meseca. Sama kreiram nakit i trudim se da sve bude originalno. Puno mi znači to što sam završila likovnu akademiju. Iako sam studirala grafiku, sada me više zanima izrada nakita. Uostalom, i filigranstvo je prava umetnost – kaže Ivana.

Radi samo od srebra, jer je zlato skupo. Reč je o sitnim predmetima za čiju izradu je potrebno oštro oko i precizna ruka. Na radnom stolu su srma, pincete, klešta, šila, makaze. Od krupnijeg alata ima samo mašinu za presovanje žice i za bušenje srebra.

Robu prodaje po narudžbini, preko sajta i Fejsbuka. Najviše kupaca ima u Skoplju i drugim makedonskim gradovima, a zatim u Leskovcu, Nišu, Beogradu.

Milan Momčilović

-----------------------------------------

Najbolji majstori

Filigranski predmeti najpre su korišćeni u verskim obredima, a zatim na narodnim nošnjama. Najboljim majstorima smatraju se Albanci katolici, a najdužu tradiciju izrade filigranskog nakita imaju Prizren i Ohrid. U Leskovcu postoji samo jedan majstor ovog zanata, ali on je već u poodmaklim godinama, tako da će se filigranstvo u gradu na Veternici nastaviti zahvaljujući Ivani.