Кљукање инфлације

Почетак, а можда и цело прво полугође идуће године, како нам је недавно наговестио гувернер НБС, Дејан Шошкић, у чијем је опису радног места борба против инфлације, биће обележени доста високим растом цена. Не већим, ако је за утеху, од 14,5 одсто, с тим што ће се, како је гувернер прогнозирао, до краја 2011. године тај инфлаторни удар примирити, а раст цена свести на подношљивих 4,5 одсто плус минус 1,5 процентних поена.

Ову годину, сада је већ извесно, завршавамо са инфлацијом између десет и 11 одсто. Прогноза је била нешто скромнија – шест плус минус два процентна поена, али не већа од – осам одсто. Циљ је, без сваке сумње, поприлично премашен.

Да ли и колико веровати најновијој прогнози гувернера Шошкића? Шта му то срећу квари?

Без околишања – цена хране. Имали смо, како се цело лето и јесен тврди, рђаву и доста скупу пољопривредну годину чије ћемо последице, судећи по свему, осећати и добрим делом идуће године. На тај лош мираз ваља, истине ради, додати и цене које ће директно изазвати држава најављеним поскупљењем струје, али и акцизних производа – гориво, цигарете и алкохол.

Очекују нас, дакле, инфлаторни зима и пролеће.

Са оскудним берићетом сусреле су се готово све земље југоисточне Европе. Русија и Украјина, те велике житнице, чак су забраниле извоз пшенице због великих подбачаја у жетви. И ми смо имали нешто мањи род, ипак имамо вишкова за извоз.

Али, шта је наш проблем – скупи смо, па нам храна кљука инфлацију. За разлику од других земаља, које су се, такође, суочиле са подбачајем у летини и растом цена, инфлација није ушла у двоцифрену зону. Напротив. Долазило је појединих месеци чак и до дефлације. Ни говора о великим поскупљењима хлеба, уља, шећера, млека или меса. О несташицама млека или уља – нема ни говора.

Шта се, за разлику од других, нама дешава, иако смо сељачка земља, како рече један од наших министара, називајући поскупљења и оскудицу појединих производа – срамотом.

Ко би то требало да се стиди не само због поскупљења, већ и услед минирања антиинфлаторне политике гувернера НБС?

Нико други до они који се баве економском, па и пољопривредном политиком ове земље. Они којима су пуна уста тржишта, а да при томе не знају шта им се догађа на пољима, складиштима или продавницама. Управо они који су устоличили монополе у производњи и промету, омогућили високе марже, закомпликовали увозне процедуре, робне резерве гурнули на маргину… Они који су тек после испражњених рафова посегли летос за увозом зејтина и то по цени коју је издиктирао домаћи картел…

Тај невесели списак могао би бити много дужи, али од њега неће ништа појефтинити. Наша мука, као потрошача, може бити само већа ако берићет и догодине – подбаци, гувернерове лепе антиинфлаторне прогнозе опет падну у воду, а ми наставимо да плаћамо оне који не раде свој посао како треба.