Kljukanje inflacije

Početak, a možda i celo prvo polugođe iduće godine, kako nam je nedavno nagovestio guverner NBS, Dejan Šoškić, u čijem je opisu radnog mesta borba protiv inflacije, biće obeleženi dosta visokim rastom cena. Ne većim, ako je za utehu, od 14,5 odsto, s tim što će se, kako je guverner prognozirao, do kraja 2011. godine taj inflatorni udar primiriti, a rast cena svesti na podnošljivih 4,5 odsto plus minus 1,5 procentnih poena.

Ovu godinu, sada je već izvesno, završavamo sa inflacijom između deset i 11 odsto. Prognoza je bila nešto skromnija – šest plus minus dva procentna poena, ali ne veća od – osam odsto. Cilj je, bez svake sumnje, poprilično premašen.

Da li i koliko verovati najnovijoj prognozi guvernera Šoškića? Šta mu to sreću kvari?

Bez okolišanja – cena hrane. Imali smo, kako se celo leto i jesen tvrdi, rđavu i dosta skupu poljoprivrednu godinu čije ćemo posledice, sudeći po svemu, osećati i dobrim delom iduće godine. Na taj loš miraz valja, istine radi, dodati i cene koje će direktno izazvati država najavljenim poskupljenjem struje, ali i akciznih proizvoda – gorivo, cigarete i alkohol.

Očekuju nas, dakle, inflatorni zima i proleće.

Sa oskudnim berićetom susrele su se gotovo sve zemlje jugoistočne Evrope. Rusija i Ukrajina, te velike žitnice, čak su zabranile izvoz pšenice zbog velikih podbačaja u žetvi. I mi smo imali nešto manji rod, ipak imamo viškova za izvoz.

Ali, šta je naš problem – skupi smo, pa nam hrana kljuka inflaciju. Za razliku od drugih zemalja, koje su se, takođe, suočile sa podbačajem u letini i rastom cena, inflacija nije ušla u dvocifrenu zonu. Naprotiv. Dolazilo je pojedinih meseci čak i do deflacije. Ni govora o velikim poskupljenjima hleba, ulja, šećera, mleka ili mesa. O nestašicama mleka ili ulja – nema ni govora.

Šta se, za razliku od drugih, nama dešava, iako smo seljačka zemlja, kako reče jedan od naših ministara, nazivajući poskupljenja i oskudicu pojedinih proizvoda – sramotom.

Ko bi to trebalo da se stidi ne samo zbog poskupljenja, već i usled miniranja antiinflatorne politike guvernera NBS?

Niko drugi do oni koji se bave ekonomskom, pa i poljoprivrednom politikom ove zemlje. Oni kojima su puna usta tržišta, a da pri tome ne znaju šta im se događa na poljima, skladištima ili prodavnicama. Upravo oni koji su ustoličili monopole u proizvodnji i prometu, omogućili visoke marže, zakomplikovali uvozne procedure, robne rezerve gurnuli na marginu… Oni koji su tek posle ispražnjenih rafova posegli letos za uvozom zejtina i to po ceni koju je izdiktirao domaći kartel…

Taj neveseli spisak mogao bi biti mnogo duži, ali od njega neće ništa pojeftiniti. Naša muka, kao potrošača, može biti samo veća ako berićet i dogodine – podbaci, guvernerove lepe antiinflatorne prognoze opet padnu u vodu, a mi nastavimo da plaćamo one koji ne rade svoj posao kako treba.